7 Najčešćih Mutacija Kanabis Biljke

• 1. Neobičan broj "prstiju" na listovima
• 2. Neobičan oblik lista
• 3. Biljka sama skraćuje vrh
• 4. Blizanci iz semena
• 5. Cvetaći vrhovi na sredini lista
• 6. Listovi sa neobičnim bojama
• 7. Klice sa tri lista
• 8. Da li je hermafroditizam mutacija?
• 8. a. Šta uzrokuje da biljka kanabisa postane hermafrodit?
• 9. Drugi problemi koji mogu uticati na uzgoj kanabisa
• 9. a. Nedostatak hranljivih materija
• 9. b. Problemi sa ph
• 9. c. Invazija štetočina
• 9. d. Plesni i bolesti
• 9. e. Problemi sa kontrolom okoline
• 10. Zaključak

Mutacije kod kanabis biljaka su prirodna pojava koja može promeniti karakteristike biljke i najčešće se javljaju na listovima, cvetovima i stabljikama. Postoji nekoliko mutacija koje mogu uticati na semena kanabisa, generalno, većina mutacija koje ne izazivaju deformitete (ili malformacije) dovešće do toga da vaša biljka raste neobično bez uticaja na njeno zdravlje, dozvoljavajući joj da normalno raste. Ove mutacije mogu dovesti do toga da vaša biljka ima listove različite boje, neobičan broj vrhova (prstiju na listovima) ili čak razvije više grana nego što bi trebalo; Većina uzgajivača bira da ne gaji mutirane biljke, ali to može biti zanimljivo iskustvo i možete dosta naučiti posmatrajući rast mutirane kanabis biljke. Evo najčešćih mutacija koje ipak omogućavaju normalan rast i pristojan prinos ukoliko se pravilno uzgajaju.

1. Neobičan broj "prstiju" na listovima

Neobičan broj „prstiju“ na svakom velikom listu ponekad se smatra mutacijom, ali može biti i karakteristika same genetike tog soja. Iako je „standardni“ broj vrhova (ili „prstiju“) 7, vrlo je često videti hibridne sojeve sa više ili manje vrhova, u zavisnosti od genetičkog mešanja. Ipak, postoje različite mutacije koje mogu uticati ne samo na broj vrhova, razvijajući više ili manje nego uobičajeno, već i na način na koji rastu. Na primer, neki sojevi mogu razviti čak 11 vrhova ili čak više, što može biti zbog genetike (ako rastu normalno) ili mutacije ukoliko je rast nepravilan, kao na sledećoj slici.

Kao što možete videti na gore navedenim slikama, ova mutacija se može pojaviti na više načina, ali u svakom slučaju, prsti na listovima će rasti drugačije nego što ste navikli. Ovakva mutacija ne odnosi se samo na listove koji rastu sa puno vrhova, već i tamo gde listovi razviju manje vrhova nego što određeni soj treba. Ovi listovi sa jednim prstom su česti kod listova koji se razvijaju tokom revegetacije fotoperiodnih biljaka, ali nije ih teško razlikovati jer revegetacija nastupa kada je biljka već u fazom cvetanja i svetlosni ciklus se promeni nazad na 12/12. Listovi sa jednim prstom će početi da rastu tek nakon te promene, dok kod mutacije, takvi listovi rastu od momenta nicanja.

2. Neobičan oblik lista

Pored neobičnog broja vrhova, listovi kanabisa mogu imati i neobičan oblik što je takođe mutacija, mada je ređa od neobičnog broja vrhova. U većini slučajeva, oblik lista neće uticati na rast biljke, ona će rasti normalno ali sa drugačijim listovima. Takođe je moguće da mutacija pogodi samo nekoliko listova pa će biljka imati standardne listove uz poneki mutirani list.

Danas postoji veliki broj uzgajivača i oplemenjivača koji tragaju za ovim mutacijama i rade na njihovoj stabilizaciji, pa možete pronaći i više sojeva koji proizvode ovakve listove kao na slikama iznad. Ovo se događa jer kada oplemenjivač pronađe mutaciju, ukrštanjem je stabilizuje dok slučajna mutacija ne postane pun soj, sa podmlatkom koji uvek pokazuje istu mutaciju.

3. Biljka sama skraćuje vrh

Biljka koja sama „skraćuje“ vrh radi ono što većina uzgajivača radi kroz high-stress trening – skida glavni vrh. To izaziva da se umesto glavne kole razvije više sporednih grana, pa biljka raste nisko i žbunasto umesto visoko, kao što bi rasla nakon skraćivanja vrha.

Kod samo-skraćenih biljaka ne bi trebalo da postoji problem osim što biljka raste kao posle topiranja, ali ponekad ova mutacija dolazi u kombinaciji sa drugim mutacijama, recimo sa listovima na jednoj grani sa samo jednim prstom gde bi trebao biti glavni vrh.

4. Blizanci iz semena

Baš kao što se događa kod drugih živih bića, i kod kanabisa se mogu javiti blizanci; Ovo se dešava kada iz jednog jedinog semena kanabisa izniknu dve klice, obe sa potencijalom da razviju odvojenu biljku i rastu normalno, ali u nekim slučajevima jedna od njih može ostati manja i slabija.

Ovo se dešava zato što će veća klica najverovatnije preuzeti prostor i manja će na kraju uvenuti, pa ih uvek možete ostaviti zajedno ili pažljivo razdvojiti, u oba slučaja mogu normalno da rastu.

5. Cvetaći vrhovi na sredini lista

Mutacije se ne dešavaju uvek na prstima listova, mogu se javiti na razne načine i ponekad vas ozbiljno iznenaditi. Zabeleženi su slučajevi razvoja cveta na sredini velikih lepezastih listova kanabisa, kao što znate, listovi nemaju mnogo THC, ali kad ova mutacija nastane, u centru svakog lista se razvija puno smole. Kao što vidite, cvet se formira u centru, što nije uobičajeno.

Iako to nisu veliki cvetovi, mogu se pušiti, koristiti za edible-se, ekstrakte ili nešto drugo; Ova mutacija zapravo ne stvara cvetove na listovima već mesta za cvetanje. To znači da biljka može razviti i polen kese na listu ako je muška ili postati hermafrodit, pa ako se to desi u vašem gajenju, obavezno je izdvojite jer će oprašiti ženske biljke. 

6. Listovi sa neobičnim bojama

Neobične šare na listovima mogu biti uzrokovane uglavnom dvema stvarima:

• Virusom duvanske mozaike;
• Ili varijegacijom.

Ove neobične boje često se mešaju sa TMV (virus duvanske mozaike), ali za razliku od TMV-a, ovde je reč o genetičkoj mutaciji. Ove šare (poznate i kao varijegacija) najčešće izgledaju kao da se biljka, stabljika ili cvet prepolovi, pa je svaka polovina druge boje. Niko ne zna unapred koje će boje biti, ali dešava se da pola lista (ili cela biljka) postane bela, žuta ili ljubičasta. 

Ove mutacije nisu nedostatak nutrijenata ili neki drugi problem i ne mogu se popraviti, biljka će nastaviti da raste ali cvetovi, stabljike ili delovi biljke će imati neobičnu boju. Imajte na umu da varijegacija ne utiče na samu biljku, ona može rasti potpuno normalno i pored čudnih boja, a tu mutaciju najčešće viđamo na listovima ili stabljikama, ali moguće je da zahvati i celu biljku, pa i cvetove koji tad postaju beli, žuti, ljubičasti ili neke druge boje. Ne brinite, nisu manje potentni ni slabiji, samo izgledaju drugačije.

7. Klice sa tri lista

Kao što je poznato, klice kanabisa rastu sa samo 2 okrugla lista (kotiledona), ali ponekad se desi mutacija i izniknu 3 lista. Ovo neće uticati na rast biljke, a često biljka kasnije počne da raste normalno tako da ovu trostruku klicu treba tretirati kao i svaku drugu.

Ali u nekim slučajevima biljka to ne prevaziđe i nastavlja da razvija trostruke listove i grane; To nije loše, jedino što se menja je izgled biljke, ali može biti čak i prednost za one koji rade SCROG ili LST tehnike sa svojim biljkama. 

8. Da li je hermafroditizam mutacija?

Hermafroditizam kod kanabisa je prirodna osobina, a iako je mehanizam odbrane ugrađen u genetski kod biljke, to je karakteristika koju kao uzgajivači uvek želimo da izbegnemo. Hermafroditne biljke razvijaju i muške i ženske polne osobine, što znači da će, pored mesta za cvetanje sa potpuno formiranim cvetovima, postojati i polen kese koje će sigurno oprašiti ova mesta i proizvesti puno semena. To je evolutivna prednost, jer samooprašujuća biljka ima veću šansu da prenese svoje gene na narednu generaciju. Ali kada gajite kanabis za upotrebu, poslednje što želite je seme u vašem rodu. Oplođena biljka troši mnogo energije na razvoj zdravog semena, a time manje na razvoj velikih, gustih cvetova. To rezultuje manjim prinosom sa manje trihoma i znatno manjom produkcijom terpena.

Šta uzrokuje da biljka kanabisa postane hermafrodit?

Dva su uzroka hermafroditizma kod kanabisa – genetski markeri i stres iz okoline. Određeni sojevi su genetski skloniji da postanu hermafroditi, a čisti Sativa i sativa-dominantni sojevi imaju znatno veće šanse u poređenju sa Indica-dominantnim sojevima. Tajlandske sative, naročito, imaju najviši nivo hermafroditizma od svih proučavanih sojeva. 

Bez obzira na genetsku osetljivost, svaka biljka kanabisa može zbog stresa postati hermafrodit. Ako „oseti“ da uslovi nisu pogodni za cvetanje ili oprašivanje, može „prebaciti“ na hermi mod i to vrlo brzo. Određeni stres faktori direktno utiču na šanse za pojavu hermafroditizma, a najvažniji su:

• Fizičko oštećenje strukture biljke
• Preterano ili nedovoljno đubrenje
• Toplotni stres (ako je voda previše hladna ili pretopla)
• Prekidi u svetlosnom ciklusu
• Prodor svetlosti u prostor za uzgoj
• Previše topla okolina
• Nedovoljno ili previše zalivanja
• Štetni organizmi, buđ, gljivične ili virusne infekcije
• Prekomerno korišćenje pesticida, fungicida ili insekticida
• Prekasna žetva 

Šta možete učiniti da sprečite pojavu hermija?

Najvažnije je da smanjite ili u potpunosti izbegnete situacije koje izazivaju stres tokom faze cvetanja i pred nju. Optimalni uslovi okoline su ključ, kao i završavanje svih treninga u vegetaciji ili predcvetu. Suština je da biljka bude spremna pre nego što cvetovi počnu ozbiljno da se razvijaju, jer u suprotnom možete imati problema sa hermijima. Održavanje sterilnog prostora za uzgoj smanjuje šanse za infestacije, a prevencija je najbolja strategija za sve ove probleme. Svakako bi svakodnevno trebalo proveravati biljke.

Redovno proveravajte tajmere da ne bi bilo neočekivanih prekida u svetlosnim ciklusima i dobro zaštitite prostor od svetlosnih curenja. Ako koristite druge automatizovane sisteme (poput tajmera za drip, kontrolu temperature ili vlažnosti), proverite njihov ispravan rad makar nekoliko puta nedeljno. Zalivanje nutritivno izbalansiranom rastvorom je vrlo bitno, pa investirajte u dobar pH metar i TDS ili EC pen. Pravilna količina zavisi od vašeg načina uzgoja i iskustva, ali početnicima uvek preporučujemo kokos-vlakna i zalivanje do otprilike 25% oticanja.

Ne možete kontrolisati genetiku soja, ali možete izabrati sojeve sa manjom šansom za hermafroditizam. Svi pouzdani banke semena nude komentare korisnika, tako da obavezno pročitajte iskustva pre kupovine svakog soja. Regularna, nefeminizovana semena imaju nešto manji procenat hermija, ali tada rizikujete i potpuno mušku biljku, što je gore nego hermi ili oplođena ženka.

Šta raditi ako neka biljka postane hermafrodit?

Ako primetite i muške i ženske karakteristike na početku cvetanja imate dve opcije. Ako biljka ima samo nekoliko muških kesica polena i problem je lokalizovan, možete pažljivo pokušati da uklonite kesice. Koristite pincetu i pazite da ih ne puknu. Ovo ne garantuje da više neće nići, ali možda biljka nastavi normalno žensko cvetanje. Ovo je riskantno jer lako možete propustiti kesicu i ona može brzo oprašiti ceo rod. Katastrofa.

Druga, preporučljivija opcija je da uklonite biljku iz prostora i eliminišete je. Tako ste sigurni da ostatak neće biti ugrožen. Ako primetite muške cvetiće kasno u cvetanju, možete biljku staviti u karantin, ukloniti polen kese što pažljivije i samo ubrati cvetove ranije... Verovatno ćete imati malo semena, ali nema razloga da bacite sav rad – ti cvetovi su i dalje upotrebljivi za pušenje, kao i za pravljenje edible-a ili koncentrata.

Šta raditi sa semenom sa hermi biljaka?

Ovo je često sporna tema među uzgajivačima. Neki kažu da seme od hermi biljaka treba baciti i zaboraviti, dok drugi smatraju da seme nasledjuje sve informacije od majke. To znači da ako ste gajili feminizovano seme koje je postalo hermi, sva semena bi također trebalo da budu feminizovana. Ali, sva proizvedena semena nose i genetske markere za hermafroditizam, pa ako želite da izbegnete hermije u budućnosti, izbacite ih i počnite iz početka.

9. Drugi problemi koji mogu uticati na uzgoj kanabisa

Pored mutacija, postoji čitav niz problema koji mogu negativno uticati na rast i razvoj kanabis biljaka. Od nedostatka hranljivih materija, preko napada štetočina ili bolesti, do ekstremnih temperature i uslova okoline, dosta se toga može sprečiti uz odgovarajuću negu i pažnju.

Nedostatak hranljivih materija

Bilkama kanabisa je potreban širok spektar nutrijenata za optimalan rast. Tri glavna makronutrijenta su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K) – ali postoje i mnogi drugi koji su ključni za zdrav rast i jak rod. Kada je bilo koji od ovih nutrijenata u deficitu, dolazi do žutenja listova, usporenog rasta ili čak do ugibanja biljke.

Nedostatak azota

Azot je jedan od najvažnijih hranljivih materija, posebno u vegetaciji. Kada je azota premalo ili nema dovoljno u zasadu, može doći do usporenog rasta i opadanja opšteg zdravlja biljke. Nedostatak najpre pogađa donje listove, koji žute i posmeđe kako se stanje pogoršava.

Nedostatak fosfora

Bez dovoljno fosfora, biljka teže proizvodi enzime potrebne za pravilan razvoj. Vegetacija može stagnirati, a cvetovi takođe sporije rastu. Nedostatak fosfora se takođe javlja na donjim listovima – ali umesto žutih, dobijaju tamnozelenu ili čak purpurno-plavu boju, kasnije postaju suvi i krti.

Nedostatak kalijuma

Ozbiljan nedostatak hranljivih materija, nedostatak kalijuma je često rezultat disbalansa drugih nutrijenata ili uslova iz okoline. Počinje na vrhovima i ivicama listova, koji žute ili smeđe, a rubovi postaiju hrskavi ili flekavi, uz znatno usporen rast.

Nedostatak mikroelemenata

Seme kanabisa osim makronutrijenata zahteva i više mikroelemenata – kalcijum, gvožđe, magnezijum, cink, kao i bor, molibden, sumpor itd. Kod deficita dolazi do usporenog rasta, venjenja, žutih listova i drugih problema. Za potpun vodič pogledajte ovaj vodič.

Problemi sa pH

Povezano sa deficitom nutrijenata su problemi sa pH vrednošću zalivke i supstrata. Ako je pH rastvora prenizak (kisel) ili visok (alkalan) biljka ne može da apsorbuje potrebne nutrijente i zaostaje u rastu. 

Ovo se naziva pH ili nutrient lockout, teško se uočava jer simptomi liče na deficit hraniva. Da biste to izbegli, važno je proveriti pH i nivoe hraniva u vodi pre zalivanja, kao i pH oticanja posle zalivanja. Dobar pH tester za zemlju može vam pomoći da pratite situaciju u zoni korena, mada, uz vodu odgovarajućeg pH, ne bi trebalo da imate ozbiljnih problema.

Invazija štetočina

Kao i sve biljke, kanabis može biti napadnut od štetočina. Najčešći su crveni pauk, lisne vaši, bele mušice i muve-sciaridi – ali lista je skoro neograničena. Najbolja zaštita je prevencija: redovnim pregledom biljaka na znakove zaraze i uklanjanjem zaraženih primeraka, postavljanje lepljivih traka, posipanje dijatomejske zemlje oko biljaka, kao i čišćenje i provetravanje prostora.

Spoljašnje gajenje je izloženije štetočinama nego unutrašnji uzgoj, ali i u zatvorenom ne smete popustiti s higijenom. Za indoor grow prostor čistoća je najvažnija: dezinfikujte alat, brišite ili usisavajte zidove i pod i detaljno čistite prostor između bereki – koristite dobar dezinfekciono sredstvo.

Plesni i bolesti

Plesni i bolesti mogu biti isto toliko štetne kao i štetočine, ako ne i više. Bolesti kao što su pepelnica, fitoplazma, crna buđ i druge mogu značajno oštetiti i uništiti ceo rod. Najbolja prevencija je dobra ventilacija, kontrola vlage i čisti alati, kao i čistoća prostora za uzgoj. Ako to obezbedite, imaćete mnogo manje problema sa bolestima i plesnima.

Obavezno koristite kvalitetne nutrijente kad god možete – na tržištu je mnogo jeftinih i loših opcija. Brendovi kao što su APTUS, CANNA, House & Garden i Advanced Nutrients su provereni izbor.

Problemi sa kontrolom okoline

Problemi sa klimom su česta muka svim uzgajivačima, posebno zato što je to jedan od najzahtevnijih aspekata modernog uzgoja. Ako ne držite uslove pod kontrolom, možete imati venuće, lockout hraniva, štetočine i bolesti.

Najbolje ćete ih izbeći tako što ćete postaviti odgovarajuću opremu i naučiti kako da kontrolišete klimu. To podrazumeva kontrolu vlažnosti, temperature, cirkulacije vazduha, jačine svetlosti i pH vrednosti – sve mora biti u pravom opsegu. Za najbolje rezultate koristite kombinaciju uređaja: klima uređaj, odvlaživač, ventilator, CO2 generator i higrometar.

10. Zaključak

Mutacije nisu uvek loše, ponekad se pojave na zanimljiv način i nauče vas nečemu novom, a možda vidite i nešto što niste ni znali da je moguće, poput trostruke klice ili blizanaca!

Većina mutacija nije štetna, ali ova tabela vam može pomoći da shvatite šta je najgore što se može desiti kod svake mutacije. Ako ste videli ili gajili mutiranu biljku kanabisa, podelite iskustvo sa ostalim uzgajivačima dole u komentarima!

Spoljni izvori:

1. Mutation plant breeding. - Brock, R.. (1957). 
2. Mutation Mechanism of Leaf Color in Plants: A Review. - Zhao, Ming-Hui & Li, Xiang & Zhang, Xin-Xin & Zhang, Heng & Zhao, Xi-Yang. (2020). 
3. Somatske mutacije i evolucija biljaka. - Schoen, Daniel & Schultz, Stewart. (2019).