HIV i kanabis: potencijalna terapija ili rizičan posao?

• 1. Zašto osobe sa hiv-om koriste kanabis?
• 2. Koristi i osnovni mehanizmi
• 2. a. Anti-inflamatorna svojstva
• 2. b. Ublažavanje neuropatskog bola
• 2. c. Ublažavanje mučnine
• 2. d. Stimulacija apetita
• 2. e. Poboljšanje raspoloženja
• 2. f. Bolji san
• 2. g. Supresija virusne aktivnosti
• 3. Više koristi ili više rizika?
• 3. a. Neurokognitivne funkcije
• 3. b. Pridržavanje terapije
• 4. Dalje koristi od kanabisa kod hiv pacijenata
• 4. a. Manje korišćenje opioida
• 4. b. Povećana fizička aktivnost
• 5. Cbd: neintoksikujuća legalna alternativa
• 6. Buduća istraživanja
• 7. Zaključak

Dug je put pređen od vremena kada je dijagnoza HIV-a bila kao smrtna presuda. Danas, sa pojavom ART-a, odnosno antiretroviralnih terapija, ljudi inficirani Humanim imunodeficijentnim virusom mogu imati dug, produktivan, srećan i relativno zdrav život, jer dostupni lekovi pomažu da se stanje drži pod kontrolom.

Ipak, perspektiva nije baš tako ružičasta za osobe koje žive s HIV-om (PLWH, skraćeno). Prisutnost virusa u telu, kao i neželjeni efekti ART lekova, ostavljaju posledice. Tu kanabis, između ostalog, može pomoći, jer su različite grupe pacijenata tradicionalno koristile ovu biljku za mnoge simptome koji prate HIV. Sa druge strane, korišćenje kanabisa kod HIV-a izaziva nelagodnost kod mnogih medicinskih profesionalaca, jer i dalje postoji mnogo toga što ne znamo o tome kako kanabis utiče na zdravlje HIV pozitivnih osoba, kakve dugoročne posledice može imati i kako interaguje sa antivirusnim terapijama.

U ovom tekstu, pogledaćemo postojeća naučna saznanja do kojih smo sada došli. Nadamo se da će nam to omogućiti praktične zaključke o koristima i rizicima konzumacije kanabisa kod osoba sa HIV-om.

Zašto osobe sa HIV-om koriste kanabis?

Kao i kod drugih ozbiljnih bolesti, kao što su rak ili multipla skleroza, osobe sa HIV-om koriste kanabis da ublaže razne simptome koji im zadaju patnju, ali se nadaju i da će nešto što im tako prija možda pomoći i u borbi protiv same bolesti. Što više proučavamo ovu neverovatnu biljku, sve više verujemo da je to verovatno slučaj i da upotreba kanabisa može imati prednosti daleko izvan pukog ublažavanja simptoma.

Bilo kako bilo, osobe sa HIV-om i AIDS-om su istorijski među prvim korisnicima medicinske marihuane i još uvek je koriste češće od opšte populacije. Mnogi od nas su čuli za anegdotske izveštaje o HIV obolelima koji uključuju kanabis u svoj život; neki od nas lično poznaju takve pacijente. Naučna istraživanja potvrđuju da je upotreba kanabisa široko rasprostranjena među HIV pozitivnima.

Jedna studija proučavala je HIV pozitivne pacijente jedne velike klinike i ustanovila da čak trećina njih koristi kanabis za kontrolu simptoma. Najčešće navedene koristi bile su:

Međutim, značajna manjina ispitanika (47%) izjavila je da upotreba marihuane negativno utiče na njihovo pamćenje.

Druga studija procenila je procenat HIV/AIDS pacijenata koji su koristili marihuanu tokom prethodnog meseca, i procenat je bio čak 23%. Najčešće prijavljene koristi bile su:

• Ublažavanje anksioznosti i/ili depresije (57%)
• Poboljšan apetit (53%)
• Povećano zadovoljstvo (33%)
• Ublažavanje bola (28%)

Koristi i osnovni mehanizmi

Neke koristi od upotrebe kanabisa koje prijavljuju HIV pacijenti toliko su česte i primećene decenijama, da ne postoji skoro nikakva sumnja u njihovu postojanost. Štaviše, istraživači su započeli proučavanje mogućih mehanizama koji čine kanabis korisnim i otkrili su neke od njih. Pogledajmo ih detaljnije.

Anti-inflamatorna svojstva

Sposobnost kanabinoida da smanje upale dobro je dokumentovana, a upala igra značajnu ulogu kod mnogih stanja, uključujući HIV. Nažalost, HIV pacijenti razvijaju mnogo drugih bolesti – kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligne bolesti – i kod svih njih sistemska upala ima ključnu ulogu. Dva glavna sastojka kanabisa – THC i CBD – dugo su proučavani kao potencijalni imunomodulatori, iako je većina studija sprovedena na ćelijskim kulturama i životinjskim modelima, dok podaci iz kliničkih ispitivanja na ljudima još uvek nedostaju.

Jedna studija otkrila je da aktivacija CB₂ receptora može pomoći smanjenju širenja HIV-a u telu. CB₂ receptori su brojniji u crevima i meta su za CBD i THC. U jednoj studiji, laboratorijske majmune su inficirali virusom sličnim HIV-u, a zatim tretirali THC-om. Ovaj najvažniji psihoaktivni sastojak marihuane smanjio je težinu simptoma bolesti i poboljšao zdravlje creva.

Kod osoba sa HIV-om, korišćenje kanabisa povezano je sa nižim nivoom određenih ćelija i proteina koji su povezani sa napredovanjem HIV-a i srodnim zdravstvenim problemima.

Od svih kanabinoida, istraživači najviše vole da proučavaju CBD (kanabidiol), jer ne izaziva "high" karakterističan za marihuanu, a pokazuje veliki potencijal kao lek. Ova supstanca je pokazala da smanjuje upalu u HIV inficiranim moždanim ćelijama. Neuroinflamacija izazvana HIV-om može stvoriti "domino efekat", aktivira zaražene ćelije mozga koje se umnožavaju i ponovo šire virus u telo. CBD ometa taj proces, smanjuje upalu i zadržava te ćelije u stanju mirovanja.

U drugoj studiji na ljudskim ćelijama zaraženim HIV-om, CBD je takođe pokazao anti-inflamatorna svojstva. Osnovni mehanizam bio je smanjena produkcija nekoliko citokina i hemokina – hemikalija koje doprinosu upali. Za one koji žele detalje, CBD je takođe bio koristan u deaktivaciji proteina zvanog kaspaza 1 i smanjenju aktivnosti NLRP3 gena. Obe ove supstance imaju važnu ulogu u procesu upale. Dodatno, CBD je znatno smanjio prisustvo HIV-a u ćelijama.

Ublažavanje neuropatskog bola

Neuropatski bol – osećaj "iglica", naročito u rukama i stopalima – veoma je čest simptom kod HIV-a. Može biti rezultat oštećenja izazvanih samim virusom ili lekovima koji se koriste u terapiji. Ovaj tip bola može snažno pogoršati kvalitet života pacijenata, te je efikasno olakšanje preko potrebno.

Postoje i istraživanja na životinjama i kliničke studije koje ukazuju na sposobnost kanabisa i njegovih sastojaka da ublaže neuropatski bol. Jedna studija na pacovima ispitala je uticaj CBD-a na ublažavanje bola i smanjenje upale istovremeno. Studija je otkrila da davanje glodarima CBD-a smanjuje produkciju različitih proinflamatornih molekula. Samim tim, neuropatski bol je takođe bio ublažen.

Druga studija utvrdila je tačan cilj kanabinoida iz kanabisa prilikom ublažavanja bola. Generalno, kanabinoidi deluju na posebne receptore – CB₁ i CB₂ – ali u ovim eksperimentima na glodarima, otkriveno je da sposobnost za ublažavanje neuropatskog bola dolazi od aktivacije drugog tipa receptora u telu zvanog α3 glicinski receptor.

Kod kliničkih studija na ljudima, jedna studija ispitivala je HIV pacijente sa neuropatskim bolom i otkrila da je pušeni kanabis smanjio dnevni bol za 34% u poređenju sa 17% kod placeba. U drugoj studiji, kod pacijenata koji su koristili kanabis zabeležen je pad bola od 52%, dok je u placebo grupi pad bio samo 24%. Ova i bezbroj anegdotskih priča ukazuju da je kanabis zaista obećavajuća opcija za HIV pacijente sa neuropatskim bolom.

Ublažavanje mučnine

Kanabis se vekovima koristi protiv mučnine i povraćanja, a moderni pioniri su bili pacijenti na hemoterapiji ili oni koji imaju mučninu iz drugih razloga. Kod HIV-a, mučnina i povraćanje su česta nuspojava određenih antivirusnih lekova, posebno proteaznih inhibitora, pa antiemetik efekat kanabisa može biti izuzetno vredan.

Nažalost, antiemetik efekat nije posebno proučavan kod HIV pacijenata, ali je ipak uočen u nekim istraživanjima fokusiranim na druge ciljeve. Jedna studija je ispitivala dronabinol, sintetički ekvivalent THC-a, i pokazala smanjenje mučnine kod AIDS pacijenata. Istraživači predlažu da bi kanabis mogao biti dobro rešenje za one kojima standardna terapija protiv mučnine ne pomaže.

Međutim, pacijenti koji koriste medicinsku marihuanu trebalo bi da budu oprezni, jer im ta supstanca može zadati neprijatno iznenađenje. U poslednje vreme, sve češće se izveštava o kanabinoidnom hiperemeza sindromu (CHS). To je retka, ali uporna reakcija na kanabis kod koje osoba počinje da povraća posle upotrebe marihuane. Pogađa veoma mali broj dugogodišnjih, svakodnevnih korisnika, ali neki medicinski pacijenti moraju stalno koristiti veće količine kanabisa da bi ublažili simptome, što ih izlaže riziku od razvoja CHS-a.

Stimulacija apetita

Još jedan poznat pozitivan efekat kanabisa koji ga čini gotovo savršenim za osobe sa HIV-om jeste mogućnost da stimuliše apetit. Loš apetit i gubitak težine su ozbiljni problemi i mogu dovesti do AIDS wasting sindroma. To je kada izgubite više od 10% telesne težine i imate dijareju ili temperaturu duže od 30 dana.

Standardna terapija za ovo stanje je podsticanje apetita, obično lekom megestrol acetat (Megace). Od kanabis sličnih supstanci, do sada je proučavan samo dronabinol (Marinol) koji smo već pominjali. Ovaj sintetički oblik THC-a zaista je poboljšao apetit kod AIDS pacijenata i pomogao im da održe stabilnu težinu.

Dok se dronabinol uzima oralno, pojedini pacijenti više vole prirodan kanabis – puše ga tek toliko da osete olakšanje simptoma i poboljšanje apetita kao korisnu nuspojavu. To je dovelo do istraživanja bezbednosti takvog ponašanja. Mala studija iz 2000. godine je pokazala da HIV pacijenti koji su pušili marihuanu 21 dan nisu imali povećanje virusa tokom tog perioda. Autor studije je sugerisao da se medicinska marihuana uspešno može koristiti uz ostale lekove za lečenje gubitka težine.

Poboljšanje raspoloženja

Iako podizanje raspoloženja od strane marihuane nije za svakog (neki ljudi ne vole njene efekte), može biti dobra opcija za većinu, ne samo kod HIV-a, već i kod bilo koje teške, hronične bolesti.

Oni koji nisu imali sreće pa im se HIV infekcija razvila u AIDS, često doživljavaju tugu, anksioznost i depresiju. Neke osobe sa AIDS-om koje koriste marihuanu za ublažavanje fizičkih simptoma prijavljuju i poboljšanje raspoloženja. Nedavna studija o Marinolu pokazala je da je za AIDS i pacijente sa rakom euforija bila poželjna nuspojava.

Bolji san

Efekti kanabisa na san su kontroverzni. Bez sumnje, mnoge vrste marihuane su odlične za uspavljivanje, ali postavlja se pitanje dugoročne štete po kvalitet sna. Zaista, jedan od tipičnih simptoma kod onih koji prestanu sa kanabisom je loš san ili čak nesanica. S druge strane, dobar san koji obezbeđuje kanabis, čak i ako kasnije može dovesti do problema, izuzetno je koristan kod teških stanja kao što je HIV. Ne čudi što mnogo HIV pacijenata prijavljuje njegovo korišćenje za poboljšanje sna.

Veliko istraživanje pokazalo je da su ispitanici koji su koristili kanabis za spavanje bili odmorniji ujutru i sposobniji za svakodnevno funkcionisanje u poređenju sa onima koji su koristili konvencionalne lekove za spavanje ili ništa. Takođe su prijavljivali manje glavobolja i mučnine. Ipak, u poređenju sa drugim lekovima za spavanje, kanabis ih je češće učinio pospanima, anksioznima i razdražljivima sledeće jutro.

Druga studija ispitivala je HIV pacijente sa insomnijom i poremećajima sna i utvrdila da je 71% imalo bolji san nakon korišćenja medicinskog kanabisa. Dodatno, 39% pacijenata je smanjilo ili potpuno prekinulo uzimanje leka za spavanje na recept. Samo 21% je prijavilo neželjene efekte, ali oni nisu bili dovoljno snažni da prekinu upotrebu kanabisa.

Supresija virusne aktivnosti

Česta tema u istraživanjima kanabisa je da ga prvo ispituju u ublažavanju simptoma, a zatim otkriju da može pomoći u samom lečenju bolesti. U HIV istraživanjima, ključno je pitanje da li kanabis može suzbiti delovanje virusa.

Jedna studija koja je ispitivala ljude na antiretroviralnoj terapiji pokazala je da su oni koji su uz to koristili i kanabis imali bržu razgradnju HIV DNK. Ova razgradnja odnosi se na smanjenje genetskog materijala virusa u telu, što je ključni pokazatelj efikasnosti terapije.

Još jedna studija ispitivala intenzivnu upotrebu kanabisa kod HIV pacijenata na ART terapiji. Zabeleženo je smanjenje učestalosti aktiviranih i inflamatornih imunih ćelija kod korisnika, što sugeriše da kanabis može pomoći u smanjenju sistemske upale i imunološke aktivacije tokom ART tretmana.

Više koristi ili više rizika?

Dok su neki efekti kanabisa na HIV pacijente (vidi gore) proučavani zbog potencijalnih koristi, drugi izazivaju zabrinutost. Međutim, iznenađujuće, umesto rizika i štete, osobe koje koriste kanabis sa HIV-om mogu imati olakšanje.

Neurokognitivne funkcije

Velika briga za HIV pozitivne je pogoršanje moždane funkcije, posebno kako osoba stari. Poznato je da virus izaziva upale i oštećenje nerava, a kako očekivani životni vek HIV pacijenata danas može biti skoro kao kod opšte populacije, oštećenja se vremenom sabiraju.

Očigledno je da dok su pod uticajem kanabisa, kognitivna funkcija je smanjena, naročito pažnja i pamćenje. Kod onih koji puno koriste, pad performansi može se primetiti i između korišćenja. Neki podaci upućuju i na to da rani početak konzumiranja kanabisa, još u tinejdžerskim godinama, može čak uticati i na IQ.

Može se pretpostaviti da je kod HIV pozitivnih još gore, ali to možda nije slučaj. Jedna studija koja je proučavala neurokognitivne smetnje kod HIV pacijenata našla je da kanabis zapravo deluje neuroprotektivno. Istraživači čak navode razlog – kanabis poboljšava moždane funkcije zbog svojih anti-inflamatornih svojstava.

Druga studija objavljena 2021. godine pratila je HIV korisnike koji su ranije imali poremećaj upotrebe kanabisa (CUD), i utvrdila da su oni bolje prošli na testovima brzine obrade informacija, vizuelnog učenja i memorije i motoričkih sposobnosti u odnosu na pacijente bez ranijeg korišćenja kanabisa.

Ukratko, kao i kod starijih korisnika, izgleda da mozak HIV pozitivnih ima koristi od marihuane, bilo da je koristi medicinski ili rekreativno. Međutim, ti efekti još nisu u potpunosti jasni, te je potrebno više istraživanja o rizicima i koristima upotrebe kanabisa kod ove populacije.

Pridržavanje terapije

Druga velika briga jeste da li upotreba kanabisa narušava savesnost i redovnost uzimanja ART lekova. Jedna studija potvrdila je ovu zabrinutost, jer je pokazala da stariji korisnici kanabisa manje poštuju terapiju od onih koji ga ne koriste.

Ipak, podaci su kontradiktorni. Druga studija objavljena 2017. zaključila je da intenzivna upotreba kanabisa ne znači nužno manje savesno sprovođenje ART terapije, osim ako korisnici ne kombinuju kanabis i epizodno konzumiranje alkohola. Još jedno istraživanje iz 2005. konstatovalo je da HIV pacijenti imaju bolju disciplina uzimanja lekova ako koriste kanabis zbog mučnine, a slabiju ako ga koriste iz drugih razloga ili rekreativno.

Znači, odnos je veoma složen i zavisi od mnogih faktora, pa je potrebno još istraživanja. U svakom slučaju, HIV pacijenti treba da imaju na umu koliko je važno da se strogo pridržavaju antiviralne terapije, jer od toga zavisi dugoročni ishod.

Dalje koristi od kanabisa kod HIV pacijenata

I dalje postoji mnogo nepoznanica o interakciji kanabisa, HIV simptoma i samog virusa, ali istraživanja nagoveštavaju da koristi mogu biti i veće. Evo nekoliko primera:

Manje korišćenje opioida

Iznova i iznova dokazano je da je medicinska marihuana bezbednija alternativa opioidnim analgeticima. Jedna studija koja je to potvrdila objavljena je u januaru 2018. Utvrđeno je da HIV pacijenti sa hroničnim bolom koji koriste kanabis, ređe posežu za opioidnim lekovima, koji imaju veću mogućnost zloupotrebe i mogu izazvati fatalno predoziranje.

Povećana fizička aktivnost

Fizička aktivnost je važna i za zdrave i za hronično bolesne osobe, pa sve što pacijentima olakšava vežbanje i motiviše ih, treba razmotriti. Studija iz 2023. ispitivala je vezu između upotrebe različitih supstanci i fizičke aktivnosti kod HIV pozitivnih, sa hroničnim bolom i depresijom. Studija je pokazala da korisnici kanabisa češće i intenzivnije vežbaju od onih koji ga ne koriste, najverovatnije zbog ublažavanja bola. Tako, podstičući fizičku aktivnost, kanabis može doprineti opštem zdravlju i boljem životu osoba sa HIV-om.

CBD: Neintoksikujuća legalna alternativa

Možda ste primetili da su u gore navedenim studijama najčešće istraživali kanabidiol (CBD). To je uglavnom zbog njegove ne-psihoaktivne prirode, što ga čini zanimljivim lekarima. Još jedna prednost CBD-a u odnosu na THC ili kanabis ceo proizvod je što je sada legalan u mnogim državama. Zahvaljujući tome, HIV pacijenti koji ne vole psihoaktivne efekte, ne žele probleme sa zakonom ili jednostavno imaju predrasude prema kanabisu, često biraju CBD, koji se može koristiti kao gumene bombone, ulje ili krema.

CBD može da pruži blago olakšanje bola, smanji mučninu i snizi upale u telu, ali izgleda da nema uticaj na osnovnu HIV infekciju. Postoje još dve stvari koje treba imati na umu. CBD je legalan, ne-psihoaktivan i nema ozbiljnih nuspojava, ali do sada nijedan lek na bazi CBD-a nije odobren od strane FDA za HIV ili AIDS, a i interakcije sa ART lekovima su slabo proučene.

Predlažemo da osobe sa HIV-om koje žele da probaju kanabidiol, počnu sa malim dozama i postepeno ih povećavaju po potrebi.

Buduća istraživanja

U vreme zabrane, kanabis se uglavnom proučavao zbog navodne štete koju izaziva korisniku i rizika za društvo, a tek poslednjih decenija fokus naučnika se preusmerio na potencijalnu medicinsku upotrebu. Sada trend proučavanja kanabisa kao leka raste, uključujući i istraživanja HIV-a.

Jedna buduća studija će ispitivati kardiovaskularno zdravlje HIV pacijenata koji koriste kanabis. Kardiolozi će analizirati prisustvo THC-a i CBD-a u krvi i urinu te upoređivati rezultate sa funkcijom i strukturom srca korišćenjem MRI. Glavni fokus biće evaluacija upale kao faktora rizika za bolesti srca.

Druga studija koja će biti sprovedena na Univerzitetu Floride pratiće 400 HIV pozitivnih korisnika medicinske marihuane kroz period od 5 godina – koliko i kako koriste kanabis, te sadržaj kanabinoida u leku. Ova saznanja biće upoređena sa uspešnošću u upravljanju simptomima, ali naučnici se nadaju i uvidu u to kako upotreba kanabisa utiče na razmišljanje, pamćenje i planiranje kod osoba sa HIV-om.

U međuvremenu, istraživači Farmaceutskog fakulteta Univerziteta Misisipi dobili su grant za proučavanje potencijala kanabisa za ublažavanje bola i smanjenje upala kod osoba sa HIV-om. Njihov cilj je da identifikuju pojedinačne kanabinoide koji bi mogli da pomognu bez rizika od zavisnosti.

Zaključak

Na osnovu saznanja do kojih smo došli, kanabis se već dugo izdvojio kao obećavajući lek koji može pomoći osobama koje žive sa HIV-om. Moguće koristi prevazilaze puko ublažavanje simptoma kao što su upala, bol, loš apetit i san, anksioznost i depresija. Dostupni podaci ukazuju i na još više načina na koje kanabis može uticati na kvalitet života pacijenata, smanjiti zavisnost od opasnih lekova, pa čak i ublažiti negativan uticaj samog virusa.

Pacijenti koji žive u državama gde je medicinska marihuana legalna i dostupna, treba da je uzmu u obzir kao prihvatljivu opciju i razgovaraju o tome sa svojim lekarom. Iako brige zbog potencijalnih rizika, posebno dugoročnih, ostaju, možemo se nadati da će buduća istraživanja ubrzo ispuniti praznine i doneti nam bolje razumevanje odnosa kanabisa i HIV-a.