Kako se pripremiti za hitne situacije u indoor uzgoju

• 1. Preventiva: izbegavanje električnih problema
• 1. a. Kako prepoznati koliki je amper strujnog kola
• 1. b. Kako izračunati kapacitet strujnog kola
• 1. c. Kako izračunati potrošnju struje
• 2. Šta raditi kad nestane struje?
• 2. a. Šta raditi kad se svetla ugase
• 2. b. Brzi saveti za borbu protiv mraka tokom nestanka struje
• 2. c. Pad vlažnosti
• 2. d. Brzi saveti za borbu protiv niske vlažnosti tokom nestanka struje
• 3. Šta ako gajim u hidroponici ili aeroponici?
• 3. a. Održavanje rastvora nutrijenata kiseoničenim
• 3. b. Održavanje temperature nutrijentnog rastvora
• 3. c. Brzi saveti za nestanak struje u hidro sistemu
• 4. Šta ako se usev kontaminira?
• 5. Zaključak

Za razliku od uzgoja napolju, kada uzgajate semena kanabisa u zatvorenom prostoru, vi ste odgovorni da svaki komad opreme funkcioniše ispravno, što znači da ste vi zaduženi za proveru, kontrolu i podešavanje svetala, ventilatora, izduvne ventilacije i svega ostalog. Ovo je važno jer oprema održava pravu sredinu za rast, igra ključnu ulogu u kvalitetu i prinosu, zato morate biti spremni na nestanak struje.

Mnogi od nas se bave uzgojem kanabisa iz hobija, inspirisani idealističkim vizijama. Te slike zamišljenih savršenih grow room-ova i zdravih biljaka ulivaju nam uzbuđenje pri pomisli na svakodnevne inspekcije u našem malom botaničkom raju. Iako je stvaranje takvog prostora svakako dostižno, ne možete ostati neupućeni u neizbežne izazove na koje ćete nailaziti. Svaki iskusan uzgajivač reći će vam da je uzgajanje ove biljke koliko rešavanje problema i „popravljanje“ stvari, toliko i uživanje u samom procesu. Ipak, greške su dragocene na duge staze; pomažu vam da naučite, prilagodite se, i na kraju postanete bolji grower. U nastavku ćete saznati o najčešćim greškama koje mogu nastati u zatvorenom prostoru, i kako da ih rešite ukoliko vas zadese.

1. Preventiva: Izbegavanje električnih problema

Ako ste novi u gajenju kanabisa ili ste do sada uzgajali napolju i tek ste počeli sa postavljanjem šatora, a nemate osnovno znanje o elektrici, morate imati na umu nekoliko stvari pre nego što uključite svu opremu.

Osim što sve u vašem šatoru treba da bude ispravno, proverite da li utičnice koje koristite mogu da podnesu potrebnu snagu. Kada znate koliko utičnica ćete koristiti, morate znati i koliko struje vam je potrebno. Sve utičnice u vašoj kući, kancelariji ili bilo gde, povezane su na jedno električno kolo (circuit), što znači da su i utičnice u vašoj sobi na isto strujno kolo, pa je pre računa važno saznati koje utičnice pripadaju kojem kolu.

Kako prepoznati koliki je amper strujnog kola

Ovo je obično lako saznati jer električna tabla trebalo bi da bude označena, ali ako nije, moraćete sami utvrditi ili angažovati električara.

Kada ste otkrili kojoj kolu pripadaju vaše utičnice, potrebno je saznati amperažu; Amperaža je na pomenutoj oznaci i najčešće je 10A, 15A, 20A i tako dalje.

Kako izračunati kapacitet strujnog kola

Sada, kada znate koje kolo koristite i njegovu amperažu, sledi jednostavna matematika: ako su vam utičnice 220V i kolo je označeno kao 15A, to znači da kolo može podneti 3300W. Jednostavna formula izgleda ovako:

Napon utičnice x Amperaža = Maksimalna snaga (W)

220V x 15A = 3300W

Ako ne želite da računate, pogledajte ovu brzu tabelu:

Imajte na umu da ovo NIJE maksimalna snaga koju jedna utičnica može podneti, već koliko celokupno kolo može izdržati. Ako vam je potrebno više struje, možete koristiti produžni kabl i deo opreme priključiti u drugu sobu koja je na različitom kolu. 

Kako izračunati potrošnju struje

Kada znate koliko vaše kolo otprilike može podneti, neophodno je izračunati koliko vaša oprema za gajenje troši. To možete lako izračunati gledajući nalepnicu na vašem LED svetlu, na primer.

Potrebno je da znate napon (120V ili 220V) i potrošnju snage (wati). U ovom primeru koristićemo LED svetlo sa potrošnjom 100W na 120V, pa da bi se izračunalo:

Snaga (W) ÷ Napon (V) = Amperaža 

100W ÷ 120V = 0.83A

Ovo znači da to konkretno LED svetlo troši oko 0.83A, što znači da vaše kolo može još da izdrži 14.17A (u primeru kola od 15A), tako da nećete imati problema ako imate samo jedno svetlo u šatoru. Ali imajte u vidu da će za najbolje uslove biti neophodno koristiti i nekoliko ventilatora i izduvni ventilator, pa i njihov utrošak morate sabirati.

Ovo je veoma važno jer ako ukupna potrošnja premaši kapacitet vašeg kola, može doći do gašenja kola radi sprečavanja još gorih problema. Takođe, imajte u vidu da kada vaša oprema radi duže od 3 sata bez prestanka (kontinuirano opterećenje), maksimalna snaga kola se smanjuje za 20%, zato uvek imajte to na umu. Preopterećenje može izazvati nestanak struje, a kao što smo pomenuli, oprema je ključna za život biljaka, pa – šta raditi kad nestane struje?

2. Šta raditi kad nestane struje?

Kada dođe do nestanka struje, bilo zbog preopterećenja kola ili drugog uzroka, uslovi u vašoj grow sobi će se promeniti, biljke neće dobijati svetlo, a ako gajite hidroponski, koren vaših biljaka neće dobijati dovoljno kiseonika posle nekoliko sati. Idealno je imati rezervni izvor energije, ali ako nemate agregat ili solarne panele, šta možete učiniti da umanjite stres biljaka?

Šta raditi kad se svetla ugase

Najvažnije kod nestanka struje je obezbediti da vaša biljka tokom faze svetla (kada svetla treba da su upaljena) ipak dobije neku količinu svetlosti, jer biljka ostavljena u potpunom mraku može propasti i uginuti, a čak i minimalno svetlo može usporiti taj proces.

Ideja je da im održite svetlosni ciklus, čak i slabim svetlom, poput lampe, jer je sada cilj da sprečite preveliki stres ili uginuće biljaka. Ako možete, okačite baterijsku lampu ili bilo koji izvor svetla unutar šatora. Ne zaboravite da u slučaju nestanka struje timer neće raditi, pa ćete morati ručno uključivati i isključivati lampu u skladu sa ciklusom svetla vaših biljaka.

Brzi saveti za borbu protiv mraka tokom nestanka struje

Ne morate puno trošiti u ovim situacijama; evo nekoliko stvari koje mogu sačuvati vaš rod:

• Jača baterijska lampa i nekoliko dodatnih baterija;
• Svetla na baterije (lampe, novogodišnje lampice itd.);
• Generator na solarni pogon.

Pad vlažnosti

Ako živite na suvom mestu i nestane struje, ovlaživač će prestati da radi i vlaga će početi da opada, što može biti veoma loše; biljke kanabisa traže relativnu vlažnost od oko 60-70% tokom vegetativne faze i 40-50% tokom cvetanja, pa u zavisnosti od faze morate rešiti problem. Održavanje vlage u okruženju je važno jer doprinosi hidrataciji biljaka. Kada je vazduh suv, voda iz lista lakše ispari u spoljašnju sredinu kroz proces transpiracije. 

Ovo se dešava zbog osmoze — pomeranja supstance iz područja veće koncentracije ka manjoj. U ovom slučaju, list biljke je pun vode, dok je vazduh suv, i dolazi do gubitka vode iz listova što može dovesti do njihovog isušivanja i venuća.

Kao i sa temperaturom, ne možete mnogo učiniti osim da stavite nekoliko kofica sa vodom u šator, prskate biljke i unutrašnjost šatora vodom ili oba, ali to je samo privremeno rešenje. Na ovaj način biljke mogu preživeti nekoliko sati, ali dužina trajanja nestanka struje i koliko je vazduh suv može uticati na efikasnost ove mere; Na žalost nema lakog rešenja osim da to ponavljate ili nabavite prenosni generator.

Brzi saveti za borbu protiv niske vlažnosti tokom nestanka struje

Nema jednostavnih rešenja za nivoe vlage; možete imati ovlaživač na baterije, ali ako ga nemate, malo toga možete učiniti.

3. Šta ako gajim u hidroponici ili aeroponici?

Ako ste hidro uzgajivač, imaćete iste prethodno navedene probleme ali glavni problem će biti nedostatak kiseonika, jer je korenu potreban kiseonik za život.

Održavanje rastvora nutrijenata kiseoničenim

Obično biste imali nekoliko „air stone“ kamenčića koji obogaćuju vodu kiseonikom, ali ako nestane struje, oni prestaju sa radom i koreni koriste preostali kiseonik dok ga ne ponestane. U zavisnosti od broja biljaka u rezervoaru, kiseonik može trajati nekoliko sati, ali ako nestanak potraje duže od 1-2h i vaše biljke počnu da venu, treba preduzeti drastične korake.

Zato prvo ispraznite vodu iz rezervoara i polako je vratite, što će dati određenu količinu kiseonika za još sat vremena. Ako struja i dalje ne dolazi, ponovo ispraznite i zamenite vodu; proverite pH, PPM i sve što inače radite jer iako je ovo hitna zamena, tretirajte je kao standardnu zamenu nutrijenog rastvora.

Možete ponavljati ova dva koraka dok ne dođe struja, ovo jeste naporno, ali je jedini način da sačuvate bilje. Takođe, ako je hladno, možda ćete morati malo da ugrejete vodu.

Održavanje temperature nutrijentnog rastvora

Kao što znate, kada gajite hidroponski, morate podešavati temperaturu nutrijentnog rastvora koja je obično oko 20°C, a u slučaju nestanka struje to može biti problem. U zimskom periodu, ako je česmovača prehladna, potrebno je da ugrejete manju količinu vode kako biste je dodali u rastvor, jer ako je rastvor ispod 13°C to može negativno uticati na vaše biljke.

Da biste ovo rešili, zagrejte nekoliko litara vode (na kaminu ili plinskom šporetu ako imate) i polako sipajte u rezervoar sa hladnom vodom, koristeći termometar da proverite temperaturu. Kada dosegne oko 20°C – spremni ste. Pravilnim podešavanjem temperature rastvora, vaše biljke će moći duže preživeti čak i u hladnim uslovima, samo zapamtite – nikada ne zalivajte biljke vrelom vodom!

Brzi saveti za nestanak struje u hidro sistemu

Teško je jeftino rešiti problem nestanka struje kada gajite hidro ili aeroponiku jer je potrebno puno opreme, ali evo nekoliko stvari koje vam mogu pomoći:

Vazdušna pumpa na baterije

Pumpa na baterije ima air stone i omogućava oksigenaciju nutrijentnog rastvora do 24h sa par baterija, tako nećete morati da praznite i menjate vodu.

Invertor 

Invertor vam omogućava da ga priključite na akumulator automobila, što vam daje do 300w – dovoljno za osnovnu opremu za održavanje biljaka. Mana je potreba za dugim produžnim kablom.

Benzinski generator

Benzinski generator je idealan ali vrlo skuplji, i bučan, tako da možda nije najpraktičnije rešenje, ali svakako omogućava nesmetan rad opreme dok ponovo ne dobijete struju.

4. Šta ako se usev kontaminira?

Kontaminacija useva je veliki problem za indoor growere. Spoljašnji usevi imaju prirodnu odbranu koje u zatvorenom često nema, jer biljke ceo životni ciklus provedu u skoro sterilnom okruženju. Ovo kontrolisano okruženje je idealno za kanabis, ali i idealna klima za mnoge neprijatelje biljaka – štetočine i patogene. Ne postoji univerzalno rešenje za sve probleme koje usev može imati, ali proći ćemo brzo kroz najčešće i kako im doskočiti.

NAJEZDE ŠTETOČINA

Najčešći štetočine na kanabisu su grinje, muve pečurke, biljne vaši, bele mušice, gusenice i tripsi. Svaka od ovih štetočina ima svoj protokol suzbijanja, ali postoji nekoliko jednostavnih metoda prevencije. Neem ulje je najjači saveznik. Napravite rastvor: kašika (5 do 15 ml) neem ulja, litar tople vode i nekoliko kapi insekticidnog sapuna. Ovo se koristi kao sprej tokom celog životnog ciklusa biljaka, do poslednje dve nedelje cvetanja. Pripremajte samo količinu potrebnu za taj dan; mešavina se ne koristi više od 24h.

U vegetativnoj fazi možete prskati celu biljku, i sa donje i sa gornje strane listova jer mnoge štetočine polažu jaja ispod listova. Tokom cvetanja izbegavajte prskanje po cvetovima da ne utiče na ukus. Takođe možete ubaciti korisne insekte u prostor za uzgoj – bubamare, zelenkrilce, cvetne bube, Delphastus Catalinae, rovke i bogomoljke hrane se štetočinama, a neem sprej ne smeta korisnim insektima. Za više informacija o suzbijanju štetočina i korišćenju neem ulja, pročitajte naš detaljan vodič.

GLJIVIČNI PROBLEMI

Spektar gljivičnih problema u zatvorenom je širok, ali najčešći su trulež cveta, trulež korena i pepelnica. Sve tri mogu brzo uništiti usev ako se ne uoče na vreme, i u zavisnosti od načina uzgoja često je teško uočiti ih prekasno. Osim ako ne gajite hidroponski, trulež korena može ostati neprimećen do samog kraja. Trulež cveta može uništiti sve za par dana, a pepelnica je prava napast za iskorenjivanje kad se jednom pojavi.

Mesta s lošom cirkulacijom vazduha, posebno u krošnji i pri lošem osvetljenju su tipična žarišta za gljivične i buđ probleme. Ovi patogeni dolaze i sa kontaminiranim zemljištem ili vodom, gde mogu ostati neaktivni godinama dok ne naiđu pravi uslovi za razvoj. Preventiva je uvek najbolja praksa kod borbe s gljivicama.

Proveravajte biljke svakog dana na znake buđi ili gljivične infekcije. Kontrola temperature i vlažnosti biće ključna za sprečavanje ovih problema. Obavezno omogućite dobar protok vazduha, dodajte oscilirajuće ventilatore na visinu krošnje. Pratite vlagu supstrata, EC vrednosti, pH opseg, i dajte svakoj biljci dovoljno prostora bez prevelikog zbijanja. Pogledajte puni vodič za sve o borbi protiv buđi i gljivičnih infekcija.

5. Zaključak

Sada kada znate kako da spasite biljke iz katastrofe, budite dodatno pažljivi kad uključujete više uređaja u istu sobu. Možda nije jednostavno sve izračunati, ali definitivno vredi. Ako imate osnovno znanje o elektrici, pomozite kolegama uzgajivačima, podelite savete u komentarima ispod!