Koliko visoko rastu autokvetajuće biljke?

• 1. Prosečna visina autokvetajućih biljaka
• 2. Savršeni uslovi za rast
• 3. Lako rešivi problemi koji mogu uticati na rast
• 4. Glavni faktori koji mogu uticati na rast
• 5. Izbor veličine saksije
• 6. Udaljenost i ciklus svetla
• 6. a. Savršeni tip i udaljenost svetla
• 6. b. Svetlosni ciklus za autokvetajuće biljke
• 7. Hranljive materije za autokvetajuće biljke
• 7. a. Organicke ili sintetiČke hranljive materije?
• 8. Tehnike treniranja biljke za kontrolu visine i maksimalan prinos
• 8. a. Low-stress training (lst)
• 8. b. High-stress training (hst)
• 9. Zaključak

Ako ste novi u uzgoju autokvetajućih semenki, verovatno vas zanima prosečna veličina autokvetajućih biljaka. Kao i kod svakog tipa baštovanstva, konačna visina autokvetajuće konoplje može zavisiti od mnoštva različitih faktora - od veličine saksije, rasporeda i kvaliteta hranljivih materija, tipa i udaljenosti svetla, koliki stres biljka pretrpi, kao i da li ima problema sa štetočinama ili bolestima. 

Uopšteno, autokvetajuće biljke rastu oko 50 do 100 cm, ali neke mogu dostići i 150 cm uprkos svojoj genetici. Možete imati određeni stepen kontrole nad konačnom visinom biljke korišćenjem pravog svetlosnog ciklusa i veličine saksije. Sasvim je prirodno da se prvi put uzgajivač pita koliko će biljka biti visoka, jer mora unapred pripremiti prostor za uzgoj. U ovom članku ćemo objasniti sve što treba da znate kako biste se pripremili za svoj ciklus. 

1. Prosečna visina autokvetajućih biljaka

Uzgaivač mora razumeti koliko prostora je potrebno za njegove autokvetajuće biljke kako bi mogao da obezbedi odgovarajuće mesto za njihov rast. Dok tipična autokvetajuća biljka obično raste između 50 i 100 cm (1.5 do 3 stope), u Fast Buds ponudi možete pronaći sorte koje dostižu do 150 cm (59 inča), poput Orange Sherbet Auto ili Original Auto Amnesia Haze.

Naravno, u oba slučaja biljke mogu biti niže ili više u zavisnosti od uslova uzgoja i pojedinačnih fenotipova. Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na biljku, a o glavnim ćemo detaljno govoriti u narednim temama.

Savet: Ako imate problem što vam autokvetajuća biljka previše raste u visinu, možete koristiti tehnike niskog stresa kako biste kontrolisali izduživanje biljke.   

Prosečna visina autokvetajućih biljaka tokom vegetacije

Kao što ćete dalje pročitati, visina autokvetajućih biljaka zavisiće od toga kako genetika izražava svoje osobine kada je izložena uslovima kao što su veličina saksije, temperatura, vlažnost, spektar svetlosti, hranljive materije itd. Zbog toga je nemoguće tačno reći koliko će autokvetajuća biljka porasti tokom vegetativne faze, ali okvirno možete očekivati da će biljka u ovoj fazi rasta dostići oko 40-60% svoje ukupne visine.

To znači, na primer, da će Sativa-dominantna autokvetajuća biljka biti viša od Indica-dominantne automatske biljke iz semena. Da bismo dali primer, uporedićemo jednu od naših najviših i najnižih autokvetajućih sorti, Amnesia Haze Auto i Afghan Kush Auto, koje se značajno razlikuju po visini biljke.

Naša Amnesia Haze Auto raste od 90-150 cm, dok Afghan Kush Auto dostiže od 60-90 cm. To znači da ako biste obe zasadili istovremeno, Afghan Kush Auto bi od starta bila znatno manja, a razlika u visini bi ostala tokom celog vegetativnog perioda, pri čemu bi Amnesia Haze Auto dostigla oko 80 cm do kraja vegetacije, a Afghan Kush Auto oko 50 cm.

Prosečna visina autokvetajućih biljaka tokom cvetanja

Kada obe biljke uđu u fazu pre-cvetanja, pa sve do druge ili treće nedelje cvetanja, obe će se izduživati i dalje rasti, ali će zadržati razliku u visini; To znači da Amnesia Haze Auto skoro udvostručuje veličinu i dostiže do 150 cm do kraja cvetanja, dok Afghan Kush Auto takođe duplira veličinu, ali ostaje na oko 90 cm.

Imajte na umu da su sve sorte različite i moguće je da vaša biljka neće toliko rasti kao iz primera, ali sve biljke konoplje se izdužuju tokom prvih nedelja cvetanja. Kao okvir, možete računati da biljke narastu oko 40-60% svoje visine tokom vegetacije, a preostali deo tokom cvetanja (odnosno 60-40%).

2. Savršeni uslovi za rast 

Kao i kod fotoperiodnih sorti, optimalno okruženje za autokvetajuće biljke je temperatura od 20-25°C (68-77°F) i relativna vlažnost vazduha 50-70%. Imajte na umu da svaka sorta može reagovati drugačije, pa ovu informaciju treba koristiti kao smernicu. Uvek pratite reakciju vaše biljke i prilagodite uslove po potrebi.

Držanjem dobrih uslova vaša autokvetajuća biljka može dostići svoj puni potencijal. Imamo sorte koje lako rastu do 130 cm (51 inč), poput Wedding Cheesecake Auto, ako imaju prave uslove. Sve zavisi od pravilnog uzgoja za svaku konkretnu sortu. 

3. Lako rešivi problemi koji mogu uticati na rast

Ovo su (relativno) lako rešivi problemi koji mogu uticati na rast vaše biljke:

• Klima;
• Problemi sa insektima;
• pH nivo;
• I učestalost zalivanja.

Ovi sitni faktori mogu negativno uticati na rast, usporiti razvoj i uticati na prinos. Ako ostanu neregulisani predugo, mogu čak i u potpunosti uništiti biljku.

Srećom, ove probleme možete rešiti tako što sačekate da se supstrat prosuši pre zalivanja, podešavanjem pH vrednosti pre zalivanja, redovnim proveravanjem na štetočine i podešavanjem vlažnosti i/ili cirkulacije vazduha. Ukoliko se problemi uoče na vreme, lako ih možete rešiti, pa ćemo se ovde više fokusirati na glavne faktore.

Napomena: Problemi sa insektima mogu postati veoma teški ako se ne rešavaju na vreme. Rana identifikacija sprečava veće probleme. Ako morate koristiti neki preparat protiv štetočina (najbolje prirodan), imajte na umu da NIJE preporučljivo koristiti pesticide tokom cvetanja, osim u slučaju krajnje nužde. Ovo će IZRAZITO uticati na krajnji kvalitet, prvenstveno na aromu i ukus cveta.

4. Glavni faktori koji mogu uticati na rast

Ovo su glavni faktori koji mogu uticati na rast, na dobar ili loš način. Mogu ozbiljno ugroziti vašu autokvetajuću biljku i za razliku od manjih faktora, utiču mnogo brže, pa mogu za kratko vreme uništiti biljku.

Glavni faktori su prvenstveno sledeći:     

• Veličina saksije;
• Udaljenost i ciklus svetla;
• Hranljive materije.

5. Izbor veličine saksije

Veličina saksije je vrlo važan aspekt koji utiče na veličinu vaše autokvetajuće biljke i određuje dokle ona može da naraste. Ako je saksija premala, biljka postaje vezana za koren (nema više prostora za rast korena) i hranjive materije se slabije usvajaju. Biljka neće moći da diše pravilno i može uginuti ili dati izuzetno mali prinos ako je ne presadite na vreme.

Toplo preporučujemo da pratite smernice proizvođača, obično daju približnu visinu na osnovu koje možete planirati. Na kraju, možete koristiti i ove smernice (ovo je procena i može se razlikovati):

• Oko  60cm (23 inča) - saksija 7L (1.8 galona);
• Do 100cm (40 inča) - saksija 8-10L (2.1-2.6 galona);
• 100cm (40 inča) i više - saksija 12L (3.1 galona).

Savet: Ako ste i dalje u nedoumici, izaberite saksiju od 12L (3.1 galona) i nećete pogrešiti, ali ćete trošiti više supstrata i hranljivih materija nego što je potrebno. Veće saksije takođe umanjuju stres prilikom presađivanja. 

Ponekad možete uzgajati i visoku biljku u maloj saksiji – nekad se prilagode, a nekad ne. Najbolji način je da eksperimentišete sa različitim sortama i pratite rezultate. 

6. Udaljenost i ciklus svetla    

Sve biljke zavise od svetlosti, autokvetajuće nisu izuzetak. Kada uzgajate napolju, to nije problem, ali za uzgajivače u zatvorenom ovo je jedna od najčešćih prepreka. Veoma je teško veštački replicirati sunčevu svetlost, a veličina autokvetajuće biljke u velikoj meri zavisi od udaljenosti svetla i svetlosnog ciklusa. 

Savršeni tip i udaljenost svetla 

Ako je svetlo predaleko, biljka će se previše izdužiti i proizvesti retke cvetove. Ako je preblizu, biljka može zadobiti opekotine od toplote što zaustavlja rast i smanjuje prinos.

Uvek krenite od preporuka proizvođača lampi i prilagođavajte po potrebi kako biste osigurali optimalnu udaljenost svetla.

Savet: Idealna udaljenost osvetljenja i njegovo podešavanje prema fazama rasta ključni su za ispunjenje punog potencijala biljke. Tokom vegetacije držite lampe više ili smanjite njihovu jačinu, a tokom cvetanja ih spustite niže ili povećajte intenzitet svetla.

Takođe, važno je koju vrstu svetla koristite. Postoji nekoliko opcija:

• CFL ili fluorescentno osvetljenje - Najjeftinija opcija za uzgoj u zatvorenom. Odlično za klijanje i lako za postavljanje, ali nema dovoljno snage za veliki prinos i gust, smolast cvet.
• HID osvetljenje - Visoko-intenzivna pražnjenja su decenijama standard za uzgoj. Nude odličan potencijal za prinose i pouzdane rezultate, ali proizvode ogromnu količinu toplote (mogu da spale biljke), troše mnogo struje, a sijalice se menjaju svake godine.
• LED osvetljenje - Najnovija opcija. Nekada smatrane slabijom alternativom HPS-u, sada su LED-ovi energetski efikasniji, generišu manje toplote, mogu se držati bliže biljkama bez rizika od opekotina i daju sjajne prinose sa fenomenalnim terpenskih profilom. Pazite na jeftine kineske panele, birajte brendove poput Mars Hydro, Spider Farms, Bloomspect i Viparspectra.

Imajte na umu da autokvetajuća biljka može dati i samo 10g (0.3oz) prinosa ako nema dovoljno svetla, a može dati i preko 150g (5 oz) za idealnih uslova.

Svetlosni ciklus za autokvetajuće biljke

Autokvetajuće biljke mogu biti izložene ciklusima 24/0, 18/6 ili 12/12 (prvi broj su sati svetla, drugi sati mraka; svetlo/mrak). Preporučujemo da autokvetajućim biljkama obezbedite barem 4 sata mraka za odmor. Efekat zavisi od genetike sorte.

Savet: Više svetla ne znači uvek i veći rast. Neke sorte odlično napreduju na 24/0, druge se stresiraju. Ako niste sigurni, preporučujemo ciklus 18/6. Mogućnost podnošenja 24/0 režima zavisi od genetike.

7. Hranljive materije za autokvetajuće biljke

Autokvetajuće biljke nisu probirljive. Potrebna im je samo pravilna kombinacija hranljivih materija za zdrav rast, što daje veći prinos i srećniju biljku. Nepravilna količina i kombinacija može ih oštetiti.

Previše hranljivih materija sagoreva biljku. Pokazaće simptome toksičnosti hraniva i imaće problem sa upijanjem hranljivih materija. Postaće bolesna, sporije raste i slabije rađa.

Ako ima premalo hranljivih materija, autokvetajuća biljka pokazuje simptome deficita. Bez materija nema rasta pa su rezultati slični kao kod toksičnosti – mali rast i slab prinos. Ako predugo ostane bez hranjivih materija, biljka će uginuti.

ORGANICKE ILI SINTETIČKE HRANLJIVE MATERIJE?

Ovo je jedno od težih pitanja na početku, ali odluka koju treba doneti što ranije. 

Organske opcije hrane mikroorganizme u zemljištu koji zatim razlažu i oslobađaju hranljive materije u obliku koji biljke mogu da apsorbuju. Organska đubriva su obično jednostavnija za upotrebu, deluju polako i retko izazivaju opekotine od predoziranja, dok mikroorganizmi deluju i kao prirodna barijera protiv štetočina i bolesti. Postoje anegdotski dokazi da organska ishrana daje bolji terpenski profil u krajnjem proizvodu, mada ovo nije do kraja naučno potvrđeno. 

Sintetičke hranljive materije omogućavaju precizno doziranje u svakom stilu uzgoja, dajući uzgajivaču punu kontrolu nad količinom i vremenom unošenja. Biljke zahtevaju različite odnose makroelemenata u svakoj fazi rasta, a sa mineralnim đubrivima možete biljkama dati baš ono što treba, tačno kad treba. Sintetička hraniva su povoljnija, a kad ovladate mešanjem rastvora, veoma su jednostavna za korišćenje. 

Koja opcija brže pospešuje rast?

To zavisi od stila uzgoja kao i od samih hranljivih materija. U skoro svim slučajevima, hidroponski sistemi daju najbrži i najrobustniji rast sa najvećim prinosima. Neki uzgajivači bolje prolaze sa uzgojem u zemlji, pa nije lako dati jednoznačan odgovor. Za početnike preporučujemo sintetička hraniva i kao supstrat kokosov treset. Kokosov supstrat spaja prednosti zemlje i hidroponije i lak je za rad. 

Pri kupovini đubriva, savetujemo organsku prehranu. Uvek sledite preporučene količine sa pakovanja.

Savet: Ponekad proizvođači savetuju mnogo veće količine nego što su potrebne. Preporučujemo da krenete od pola naznačene doze ili čak još manje i uvek birajte organsko kad god je moguće. Sa organskim đubrivima rizik od sagorevanja biljke je mnogo manji.

8. Tehnike treniranja biljke za kontrolu visine i maksimalan prinos

Uzgajivači koriste mnogo različitih tehnika treniranja biljaka iz raznih razloga, a dva glavna su upravo kontrola visine i maksimiziranje prinosa. Manipulacijom oblika i načina rasta biljke, možemo naterati biljku da ravnomernije raspoređuje hranljive materije i rastne hormone kroz ceo svoj skelet. Ovo podstiče ujednačeniji razvoj cvetova i pomaže da biljke ostanu pod kontrolom. Hajde da pogledamo tri glavne tehnike treniranja biljaka koje uzgajivači koriste da postignu ove ciljeve... Tehnike treniranja dele se u dve grupe – Low-Stress Training (LST) i High-Stress Training (HST).

Low-Stress Training (LST)

LST obuhvata tehnike koje postepeno menjaju oblik biljke bez zaustavljanja rasta. Najčešće se koristi metoda vezivanja. Funkcioniše tako što, dok biljka raste, polako savijate i vezujete grane u željenom smeru. To se obično radi vezivanjem glavne stabljike kanapom, žicom ili plastičnim trakama. Kod plastičnih saksija možete izbušiti male rupe na ivici za vezivanje, i kako biljka raste, postepeno vezujete i oblikujete grane oko saksije. Na taj način biljka raste horizontalno, a sve grane rastu u nivou sa glavnim centralnim cvetom (kolom).

A tu je i SCROG metoda. SCROG znači 'Screen Of Green' ili, drugim rečima, tehnika koja koristi mrežu za treniranje i ravnomeran rast biljke duž jedne horizontalne ravni. Radi slično kao vezivanje grana, a kada se kombinuju obe metode, daje najbolje rezultate. Mreža olakšava kontrolu visine. Postavljanje SCROG ekrana je vrlo jednostavno. Potrebni su vam ramovi (od drveta, metala ili PVC-a) i materijal za mrežu – plastična ograda, žičana mreža ili ribarska mrežica. PVC je najjednostavniji za obradu. Spojite cevima mrežu, podignite je iznad saksije na 50 do 70 cm i pričvrstite nogicama za stabilnost.

High-Stress Training (HST)

Lista HST tehnika je znatno duža i same tehnike su mnogo intenzivnije. HST tehnike koriste brze, drastične i agresivne promene na biljci kako bi radikalno izmenile obrazac rasta. Ako se rade pogrešno, mogu naneti trajnu štetu, pa ih većina uzgajivača ne koristi za autokvetajuće sorte. Zbog genetskog tajmera, period vegetacije kod autoflower sorti je unapred određen i jednostavno nema vremena da se biljke oporave posle stresa. Neke od tipičnih HST tehnika su:

• Topping
• Fimming
• Super Cropping
• Monster Cropping
• Mainlining
• Defolijacija

Fimming

Fimming je vrlo slično Topping tehnici. Kod Fimminga, umesto celog vrha, prerežete apikalni cvet na pola. Ovo stvara dovoljno stresa da ta grana prestane da raste, a sporedne grane preuzmu dominaciju. Obično cela biljka daje dva glavna cveta, ali ako se uradi savršeno, mogu nastati i četiri.

Super Cropping

Super cropping znači ekstremno savijanje grana kako biste simulirali štete koje nastaju pri jakom vetru ili oluji. Spoljašnji uzgajivači znaju da grane koje su savijene i slomljene često narastu još jače. To je prednost ove tehnike.

Topping

Topping je česta tehnika kojim uzgajivač smanjuje visinu biljke, a povećava prinos. Radi se odstranjivanjem vrha stabljike, odmah iznad poslednjih novonastalih grana. To se naziva „kruna“, a njenim uklanjanjem biljka razvija dva vršna cveta umesto jednog – čime se smanjuje visina, a povećava prinos.

Ova tehnika može se raditi više puta kako bi se duplirali glavni cvetovi, a rast održavao pod kontrolom.

Monster cropping

Ova tehnika takođe koristi manipulaciju, ali umesto da stvara više glavnih cvetova, fokusira se na stvaranje brojnih bočnih cvetova koji bi inače ostali nerazvijeni. Suština je uzimanje klonova sa vrhova grana koje su već počele da cvetaju i vraćanje u vegetativni ciklus svetla. To može izazvati vrlo bujan i neobičan rast. Nije za početnike, ali može dati zanimljive rezultate i velike prinose.

Mainlining

Mainlining je tehnika koja podrazumeva potpuno uklanjanje apikalnog cveta, dok se donje grane treniraju da postanu glavni. Najbolje radi sa Indica sortama ili onima koje prirodno rastu više u širinu nego u visinu. Veoma je stresna tehnika, pa je važno voditi preciznu evidenciju o treniranju grana zbog ravnomernog rasta.

Defolijacija

Defolijacija podrazumeva uklanjanje širih listova, i zaslužuje ceo poseban tekst... evo jednog! 

9. Zaključak 

Razumevanje ovih faktora je ključno za sve uzgajivače. Biljke su veoma osetljive i čak i mali stres ih može poremetiti. Uvek budite pažljivi i pratite naznake koje vaša biljka pokazuje. Ti mali detalji praviće veliku razliku u žetvi. Pazite na svoje biljke i uvek ih negujte sa ljubavlju – sigurni smo da će vam uzvratiti na najbolji način. Ne zaboravite, biljke su živa bića.

Ako imate neki trik za kontrolu visine biljke, podelite ga u komentarima i pomozite ostalim uzgajivačima!