Organska hraniva za kanabis: Kompostiranje

• 1. Šta je kompostiranje?
• 2. Zašto kompostirati?
• 3. Prednosti kompostiranja
• 3. a. Dobro za životnu sredinu
• 3. b. Reciklira otpad
• 3. c. Poboljšava zemljište
• 3. d. Dodaje korisne mikroorganizme u zemlju
• 4. Osnove
• 4. a. Kanta za kompost
• 4. b. Organska materija
• 4. c. Nega
• 4. d. Strpljenje
• 4. e. Održavanje hrpe komposta
• 4. f. Uobičajeni problemi sa kompostom
• 5. Šta kompostirati?
• 5. a. Šta ne treba kompostirati?
• 6. Kako koristiti kompost?
• 7. Topdressing vaših kanabis biljaka domaćim kompostom
• 8. Zaključak

Kompostiranje je organski metod obezbeđivanja hraniva zemljištu, što ne samo da može rezultovati boljim ukusom cvetova, već će vam pomoći i da smanjite otpad – prava situacija u kojoj svi dobijaju. Mnogi savremeni uzgajivači prate istu rutinu: seju feminizovane semenke u zemlju i zatim hrane svoje biljke flaširanim hranivima po striktnoj šemi. Iako ova metoda daje fantastične rezultate i dosledne prinose, ona je potpuno fokusirana na zdravlje biljke, često zapostavljajući stanje zemljišta. Za one koji uzgajaju u zatvorenom u saksijama i pritom menjaju supstrat u svakom ciklusu, ovo i nije toliko problematično.

Međutim, koristeći snagu živog zemljišta, uzgajivači ne moraju svaki put da bacaju zemlju i stalno kupuju novu za naredni uzgoj kanabisa. Zdravlje zemljišta igra veliku ulogu na otvorenom, posebno kada se gaji u visokim gredicama ili direktno u zemlji. Fokusiranjem na to čime hranite zemlju i mikroorganizme koji u njoj žive, ne morate unositi precizne količine pojedinačnih hraniva; mikroorganizmi u zemlji uradiće taj posao umesto vas. Kada je reč o izgradnji zdravog zemljišta prepunog mikroba i hraniva – kompost je kralj! Ovo crno zlato sadrži brojne esencijalne komponente koje mogu i najsiromašniju zemlju pretvoriti u plodno gnezdo.

1. Šta je kompostiranje?

Kompostiranje podrazumeva proces pretvaranja ostataka hrane u zemljište bogato hranljivim materijama, zahvaljujući mikroorganizmima koji razlažu ostatke i čine hraniva dostupnim biljkama. Proces kompostiranja oslanja se na bakterije, vlagu i kiseonik; kombinovanjem ovih elemenata i odgovarajuće organske materije stvarate savršeno okruženje u kojem bakterije razlažu organski materijal i stvaraju toplotu.

Toplota oslobođena ovim procesom pomaže mikroorganizmima¹ da se „aktiviraju“ i počnu razlagati organsku materiju, dok kiseonik i vlaga ubrzavaju razgradnju. Ovaj način ponovnog korišćenja otpada nije novost za kanabis – uzgajivači ga koriste godinama, radi smanjenja otpada i dobijanja bogatijeg zemljišta ili uštede novca. Kad se upustite u svet kompostiranja, otkrićete neverovatno kompleksnu naučnu oblast sa mnogo različitih metoda za kompostiranje ostataka hrane i baštenskog otpada. Vruće kompostiranje drastično ubrzava proces, ali zahteva više pažnje i balansiran unos ključnih sastojaka.

Hladno kompostiranje traje mnogo duže, ali je jednostavnije jer ne zahteva stalno praćenje. Da biste pojednostavili, na sve što dodajete kompostu gledajte kao na hranu za mikroorganizme. Organizmi u vašoj kompost hrpi doslovno pojedu te sastojke. Vremenom, oni razgrađuju velike molekule iz kora banana, krajeva šargarepe i čipsova drveta u sitne molekule poznate kao humus – crna zemlja bogata hranivima. Tad ovaj završeni proizvod možete dodati direktno na vrh baštenskih gredica ili pripremiti ekstrakte za zalivanje ili prskanje lišća. Kompost je prepun hraniva i korisnih mikroba, koji mogu pomoći u borbi protiv raznih bolesti.

2. Zašto kompostirati?

Kompostiranje je jeftin i jednostavan način pravljenja sopstvene zemlje. Pravilnim kompostiranjem dobijate živ ekosistem sa svim makro i mikrohranjivima (i još više) nego što ćete dobiti kupujući organska hraniva u grow shopu. Kompost poboljšava strukturu zemlje i služi kao hranivo sa postepenim oslobađanjem, koje – za razliku od sintetičkih hraniva – neće spržiti vaše biljke. Ovim ne samo da vaše biljke dobijaju kvalitetna hraniva, već i smanjujete otpad koji završi na deponijama.

3. Prednosti kompostiranja 

Dobro za životnu sredinu

Korišćenjem prirodne alternative sintetičkim hranivima aktivno smanjujete upotrebu hemikalija u zemljištu i, iako vam se to može učiniti malim korakom, pravi je razliku.

Kompost pomaže zemljištu da zadrži ugljen-dioksid, čime se smanjuju emisije gasova, obnavlja iscrpljena zemljišta i smanjuje erozija.

Reciklira otpad

Kompostiranjem možete smanjiti čak 30% otpada koji stvorite. Ovo je značajno jer, kada ostaci iz kuhinje završe na deponiji, tu se ne mogu pravilno razgraditi i proizvode metan – toksičan gas za nas.

Poboljšava zemljište

Kompostiranje ne poboljšava samo zdravlje biljaka; kompost može transformisati i najsiromašnija zemljišta. Ne samo da sadrži obilje hraniva, već pomaže zemlji da ih zadrži. Baš kao i glineni deo zemlje, kompost ima negativan električni naboj, što mu omogućava da veže pozitivno naelektrisane jone hraniva poput amonijuma, kalcijuma i magnezijuma. Kompost takođe povećava provetrenost, drenažu i opštu strukturu zemljišta. 

Dodaje korisne mikroorganizme u zemlju

Mikroorganizmi pomažu u provetravanju zemlje, razlažu hraniva i čine ih dostupnijim, ali i sprečavaju bolesti biljaka.

4. Osnove

Za početak gotovo da vam ništa ne treba: osnovni materijal je posuda za kompostiranje i ostaci koji pokreću proces. Ono što ne možete kupiti, a što je neophodno, jeste strpljenje i briga o mikroorganizmima.

Kanta za kompost

Za početak kompostiranja treba da odlučite gde ćete ga raditi. Kompostirati možete u zatvorenom u plastičnoj kanti, drvenoj kutiji ili u kocki od cigli, ali i na otvorenom na plastičnoj foliji ili direktno na zemlji. 

Mesto za kompostiranje je lako napraviti i ne mora biti luksuzno – dovoljno je da imate strukturu nalik na posudu/kantu koju možete pokriti da zadrži vlagu, i biće sasvim u redu.

Organska materija

Kompost je napravljen od razlaganja organske materije¹, čime hraniva postaju dostupna u zemlji, pa je organska materija ključni sastojak. Sami birate koje voće i povrće dodajete u kompost, ali uopšteno postoje dve vrste organske materije: Zelena materija i braon materija.

Uravnotežen odnos između zelenih i braon materija ključan je za napredak mikroorganizama – ne postoji konkretno voće ili povrće koje je bolje, ali za uzgoj kanabisa poželjno je dodavati ostatke bogate azotom, fosforom i kalijumom (tj. makrohranjivima):

• Azot: Zelena salata, spanać, rukola;

• Fosfor: Ljuske od jaja, stajnjak;

• Kalijum: Banana, krastavac, kupus.

Imajte na umu da organska materija privlači muve i bubašvabe koje mogu ostaviti jaja u posudi za kompost, pa je najbolje staviti poklopac ili mrežu protiv komaraca.

Nega

Unutar kante žive mikroorganizmi i morate se postarati da oni zaista budu živi.

Svakih 1-2 nedelje proverite da li vam je kompost vlažan; previše vode može ubiti mikroorganizme, ali im je potrebna odgovarajuća vlažnost, po potrebi lagano zalijte.

Kanta za kompost ne treba previše sunca – čuvajte je u hladu i obezbedite dobru dreniranost, jer razlaganjem otpušta tečnost koja može utopiti mikroorganizme.

Ako želite da proces još više ubrzate, možete primeniti vermikompostiranje – proces sa glistama koje jedu ostatke hrane i proizvode humus (izmet glista).

Strpljenje

Ovo je zaista najteži deo – kompostiranje zahteva vreme i neće biti spremno za upotrebu preko noći. Proces razlaganja traje najmanje 1 mesec, pa budite strpljivi: što duže dozvolite mikroorganizmima da rade, kompost će biti koncentrisaniji; pustite ih da rade svoje.

Održavanje hrpe komposta

Srećom, održavanje hrpe komposta nije zahtevno. Mikroorganizmi obavljaju najveći deo posla sami, ali povremeno prevrtanje hrpe vilama ili lopatom ubrzava razgradnju. Ovo možete raditi na svakih 10 dana. 

Vreme potrebno da kompost bude spreman može varirati. Neki stručnjaci kažu da je dovoljno 30 dana, a drugi smatraju da je potrebno i do 6 meseci za potpunu razgradnju. U toploj i vlažnoj klimi proces je brži, ali je preporuka prevrtati ga svakih 10 dana i redovno proveravati napredak. 

Uobičajeni problemi sa kompostom

Postoji nekoliko uobičajenih problema sa kompostom, ali većina se lako rešava.

Previše vlažna hrpa

Previše vlažan kompost nema dovoljno kiseonika za mikroorganizme, te oni u težim slučajevima mogu uginuti. Često se javlja neprijatan miris. Rešenje je prevrtanje vilama i dodavanje suvih materijala, kao što su seno ili suvo lišće.

Hrpa miriše na amonijak

Ovo znači da ima previše azota u kompostu. Dodavanjem suvih, ugljenikom bogatih materijala brzo ćete smanjiti nivo azota i spasiti svoju hrpu komposta. 

Hrpa se ne zagreva

Ovo je najverovatnije zbog toga što je kompost isuviše suv. Teško je pogoditi optimalnu vlažnost, ali s vremenom se stekne rutina. Pravilo je držati ga vlažnim na dodir, ali ne mokrim i natopljenim. 

Kompost je previše krupan i ne razlaže se do kraja

Ovo i nije posebno veliki problem, ali neki uzgajivači više vole sitniji kompost. Neki ostaci hrane, poput klipova kukuruza i ljuski od jaja, sporije se razlažu. Ako vam to smeta, propustite kompost kroz sito pre dodavanja u vrt. 

4. Šta kompostirati?

Šta ćete staviti u kompost zavisi od vaših ciljeva i onoga čime raspolažete, ali imajte na umu da su sve kompostabilne materije ili ugljenik (braon materija) ili azot (zelena materija), te je optimalno održavati odnos oko 50/50 da bi proces bio uspešan.

Zelena materija² obezbeđuje azot i izvor je proteina, dok je braon materija bogata ugljenikom, koji pomaže mikroorganizmima da razlože ostatke i provetravaju kompost.

Ovo je opšti vodič o zelenim i braon materijama koje možete koristiti za kompostiranje:

Ovo su samo predlozi – možete koristiti šta god imate, dokle god poštujete odnos 50/50. Zapamtite da mikroorganizmima treba ugljenik za energiju, a azot za razlaganje i razmnožavanje, stoga uvek mora biti braon materije u vašem kompostu.

Šta ne treba kompostirati?

• Ne treba kompostirati meso, ribu ili kosti – postoje drugačije tehnike (bokashi) za razlaganje ovih materija, ali privlače insekte u ovoj vrsti kompostiranja.
• Izbegavati kompostiranje bolesnih biljaka, jer bolesti kao što je virus duvanske mozaike mogu opstati u zemljištu i zaraziti sve biljke.
• Nikada ne koristiti mačji ili pseći izmet.
• Citrusi mogu biti loši za mikroorganizme, pa izbegavajte kompostiranje limuna, mandarina ili narandži. 

5. Kako koristiti kompost?

Svoj kompost možete mešati sa zemljom, a količina zavisi od dužine razgradnje – može se koristiti već posle 30 dana, ali duže stajanje povećava koncentraciju hraniva, pa je potrebno manje komposta po biljci.

Ne morate brinuti da ćete spaliti biljke, pa količinu komposta određujete prema brzini rasta kanabisa – kao polaznu tačku možete koristiti 50% komposta i 50% zemlje, a po potrebi dodajte više. Kompost deluje kao đubrivo sa postepenim oslobađanjem te ga možete dodavati tokom celokupnog rasta biljke.

Ako je kompost stajao duže i „jak“ je, možete ga koristiti u odnosu 1 deo komposta sa 4 dela zemlje, npr. na 1 kg zemlje ide 800 g zemlje i 200 g komposta.

6. Topdressing vaših kanabis biljaka domaćim kompostom

Postoji mnogo načina da se domaći kompost uvede u gajenje kanabisa, ali naš omiljeni je topdress. Šta je topdressing? Zapravo je jednostavno – sve što treba da uradite jeste da nanesete sloj komposta oko stabljike biljke. Kompost deluje kao đubrivo sa postepenim otpuštanjem, a ovim načinom još više produžavate to otpuštanje hraniva. Dovoljno je da redovno zalivate biljke, pri čemu se kompost prirodno razlaže i obogaćuje supstrat, održavajući vašu biljku zdravom tokom celog ciklusa rasta. Imajte na umu da topdress ne može rešiti trenutne nedostatke hraniva.

7. Zaključak

Kompostiranje je jeftin i efikasan način ishrane biljaka – možete ga prilagoditi sopstvenim potrebama i napraviti od jeftinih ostataka koje svaka kuća ima. Ako imate više saveta ili iskustava iz kompostiranja, ostavite nam komentar ispod!

Spoljni izvori:

1. Compost and Compost Tea Microbiology: The “-Omics” Era - St. Martin, Chaney & Rouse-Miller, Judy & Thomas, Gem & Vilpigue, Piterson. (2020).

2. Composting parameters and compost quality: a literature review - Azim, K & Soudi, Brahim & Boukhari, S & Périssol, Claude & Roussos, S & Thami-Alami, Imane. (2020).

Ovaj post je poslednji put ažuriran 7. aprila 2022.