Može li CBD izazvati toleranciju tokom vremena?

• 1. Definisanje tolerancije
• 2. Thc i tolerancija
• 3. Cbd i endokanabinoidni sistem
• 4. Da li cbd izaziva toleranciju tokom vremena?
• 4. a. Šta je obrnuta tolerancija?
• 5. Kako koristiti cbd
• 6. Zaključak

Kanabis je biljka sastavljena od različitih komponenti, od kojih svaka ima svoj efekat na ljudsko telo. Dve najpoznatije, kao što mnogi već znaju, su THC, tetrahidrokanabinol, i CBD, odnosno kanabidiol. 

Ova dva kanabinoida su najčešće razlog zbog kojeg ljudi konzumiraju kanabis, bilo zbog medicinskih ili rekreativnih svojstava. Dok je THC odgovoran za psihoaktivne efekte kanabisa, CBD se uglavnom koristi zbog raznih medicinskih primena.

Od lečenja epilepsije do ublažavanja anksioznosti, smanjenja upale i bola, olakšavanja simptoma nekih vrsta raka i mnogih drugih stanja, CBD se koristi na redovnoj bazi od strane mnogih pacijenata koji biraju prirodnije tretmane za svoje tegobe. 

Pa, da li je moguće da svakodnevna konzumacija CBD-a izazove toleranciju tokom vremena? Kratak odgovor je ne — za razliku od svog prijatelja THC-a, CBD ne izaziva toleranciju i zapravo, može izazvati suprotan efekat: obrnuta tolerancija, gde tokom vremena pacijentu treba manje CBD-a za isti efekat.

1. Definisanje tolerancije

Tolerancija, kako je svi razumemo, znači navikavanje na određenu supstancu ili aktivnost tokom ponovljenog perioda. Možeš postati tolerantan na različite stvari, kao što su ljuta hrana, sport, roditelji ili čak neki lekovi. 

Razlika između tolerancije i zavisnosti ili navike je u tome što poslednje dve mogu naterati osobu da žudi za nekom supstancom do te mere da to ometа njen svakodnevni život, pa čak i dovodi do jasnih simptoma apstinencije ako joj nije dostupna.

S druge strane, tolerancija ne izaziva simptome apstinencije i predstavlja više fizički, nesvestan proces. Može nastati putem različitih mehanizama:

Ovo znači da, ako osoba razvije toleranciju na neku supstancu, možda će morati da poveća unos ili napravi pauzu od tolerancije kako bi ponovo izbacila telo iz komfor zone. 

2. THC i tolerancija

Da bismo razjasnili toleranciju u kontekstu CBD-a, bolje je prvo objasniti kako funkcioniše tolerancija kod THC-a. Redovni korisnici kanabisa potvrdiće da su razvili određeni nivo tolerancije što su duže konzumirali ovu biljku, bez obzira na način upotrebe.

Možda se sećaš da si se nekad više napušen osećao nakon pauze od nekoliko dana. To, prijatelju, jeste tolerancija. Sećaš se prvih dana — nekoliko dimova i mozak ti se preokrene, a sada ni ceo džoint ne daje iste efekte?

Tolerancija se individualno razlikuje, razvija se nejednako i snažno je povezana sa psihologijom svake osobe. Što više neko puši, efekat napušenosti menja se tokom vremena. 

Tolerancija na THC najviše nastaje na ćelijskom nivou. Ovaj kanabinoid funkcioniše tako što se vezuje za CB1 receptore u endokanabinoidnom sistemu mozga, a kada često konzumiramo kanabis, ovaj proces se ponavlja, pa ćelije pokušavaju da ublaže dejstvo i očuvaju normalnu CB1 aktivnost.

Da bi to postigle, ćelije koriste dva mehanizma: 

• Desenzitizacija: CB1 receptori slabije vezuju kanabinoide i tako postaju manje osetljivi na THC, iako još uvek reaguju na stimulans;
• I internalizacija: CB1 receptori se povlače sa površine ćelije u njen unutrašnji deo i postaju potpuno neosetljivi na supstancu. 

Ipak, situacija sa CBD-om je drugačija, jer ova dva kanabinoida različito deluju na endokanabinoidni sistem.

Hajde da dublje razmotrimo odnos između CBD-a i endokanabinoidnog sistema. 

3. CBD i endokanabinoidni sistem

Glavna razlika u načinu na koji CBD interaguje sa CB1 receptorima, u poređenju sa drugim komponentama kanabisa, jeste što ovde kanabinoid deluje kao antagonista.

Antagonista znači da kroz mehanizam koji se zove negativna alosterična modulacija, CBD smanjuje sposobnost naših CB1 receptora za vezivanje, čineći ih manje osetljivim na ostale kanabinoide. Tako, efekti CBD-a rade suprotno od THC-a: daju endokanabinoidnom sistemu pauzu umesto prekomerne stimulacije.

U stvari, preterana aktivnost endokanabinoidnog sistema može biti jedan od glavnih uzroka problema sa njim, što može rezultirati anksioznošću i prejedanjem, na primer. 

Pored toga, poznato je i da CBD povećava prirodni nivo endokanabinoida u telu, jer se takmiči sa njima za vezujuće proteine koji ih razgrađuju. Na ovaj način, CBD se može smatrati vrstom inhibitora ponovnog preuzimanja endokanabinoida. 

Kombinovanjem antagonizovanja CB1 receptora i povećanja prirodnih endokanabinoida, CBD proizvodi tipične osećaje opuštenosti, bolju koncentraciju i stanje “flow”-a. 

A pitanje je: mogu li se ovi efekti razvijati u obliku tolerancije tokom vremena? 

4. Da li CBD izaziva toleranciju tokom vremena? 

Istraživanje koje je 2004. godine sproveo tim naučnika pokazalo je da CBD ne izaziva toleranciju i da može čak proizvesti suprotan efekat, poznat kao „obrnuta tolerancija“. ²

Šta je obrnuta tolerancija?

Obrnuta tolerancija se dešava kada korisnik, nakon dužeg konzumiranja određene supstance, počinje da treba manje supstance za isti efekat. 

Kod CBD-a CB1 ćelije nisu tako otporne na negativnu alosteričnu modulaciju kao što bi bile na direktnu, intenzivnu stimulaciju. Osim toga, zbog posebnog odnosa CBD-a sa CB1 receptorima, moguće je da pomoću njega regulišemo obrazac razvoja tolerancije na THC. 

To znači da, ako osećaš da razvijaš toleranciju na THC, dodavanje CBD-a u dnevnu rutinu može čak pomoći telu da tu toleranciju smanji. 

Iako je potrebno više istraživanja kako bi se teorija obrnute tolerancije potpuno potvrdila, trenutno dostupni dokazi sugerišu da kada je u pitanju CBD — o toleranciji ne treba da brineš. 

Zbog toga se CBD smatra jednim od najperspektivnijih kanabinoida u medicini, budući da ima široku paletu medicinskih efekata, ali i mnogo manje negativnih strana u poređenju sa mnogim lekovima.

CBD je odlična alternativa jakim farmaceutskim lekovima koji zaista izazivaju toleranciju. Izgleda da ovaj kanabinoid ne prestaje da pokazuje koliko je božanski spoj.

Pored svojih medicinskih svojstava, CBD je poznat ne samo po mogućem efektu obrnute tolerancije, već i po tome što ne izaziva zavisnost. Zapravo, osobe koje se bore sa zavisnošću od droga ili drugih supstanci mogu koristiti CBD kao pomoć u prevazilaženju problema. 

I na kraju, postoji li bolji način da dođeš do terapije nego da sam uzgajaš svoju biljku kod kuće ili u bašti? Nema trikova — ti neguješ svoju biljku i koristiš cvetove koje si sam ubrao. 

5. Kako koristiti CBD

Način na koji koristiš CBD ne utiče na razvoj tolerancije, tako da možeš isprobavati različite metode konzumacije dok ne pronađeš onu koja ti najviše odgovara. 

Generalno, preporučujemo da CBD unosiš oralno, u obliku ulja ili kapsula. Na ovaj način izbegavaš negativna zdravstvena dejstva koja pušenje može izazvati. 

Drugi odličan način upotrebe CBD-a je spremanje jestivih proizvoda od kanabisa, što je zabavno i ukusno iskustvo.

Međutim, jestivi proizvodi obično sporije deluju, pa ako želiš nešto sa bržim dejstvom, možda su tinkture ili isparavanje bolji izbor.

6. Zaključak

Nije čudo što je popularnost CBD-a u medicini stalno u porastu. To je odana supstanca, obećavajuća iz svakog ugla.

CBD ne samo da je prirodna alternativa koja donosi iste benefite kao mnogi tradicionalni lekovi, već je zapravo i bolje rešenje jer izbegava mnoge neželjene efekte koje farmaceutski lekovi često nose. 

Posavetuj se sa svojim lekarom o načinima na koje možeš uključiti CBD kao terapiju i uživaj u brojnim zdravstvenim prednostima.

MEDICINSKO OBAVEŠTENJE 

Ovaj sadržaj je isključivo za edukativne svrhe. Informacije su prikupljene iz eksternih izvora istraživanja.

SPOLJNI IZVORI

1. "Cannabidiol is a negative allosteric modulator of the cannabinoid CB1 receptor" R.B. Laprairie, A.M. Bagher, M.E.M. Kelly, i E.M. Denovan‐Wright. Oktobar 2015. 
2. "Cannabidiol prevents infarction via the non-CB1 cannabinoid receptor mechanism" Kazuhide Hayakawa, Kenichi Mishima, Kohji Abe, Nobuyoshi Hasebe, Fumie Takamatsu, Hiromi Yasuda, Tomoaki Ikeda, Keiichiro Inui, Nobuaki Egashira, Katsunori Iwasaki, i Michihiro Fujiwara. Oktobar 2004.