Novi kanabinoid ekstrahovan iz industrijske konoplje: CBM

• 1. Cbm i insulin
• 1. a. Ppar receptori u fokusu medicine
• 2. Cbm na putu ka tržištu
• 3. Medicinske primene cbm-a u budućnosti
• 4. Zaključak

Marihuana je deo naših života vekovima, pa čak i milenijumima, međutim, istraživanja na ovu temu nisu bila naročito aktivna sve do poslednje dve decenije kada su medicinske semenke kanabisa počele da dobijaju na popularnosti. Koliko smo do sada znali, dva najpoznatija kanabinoida u marihuani su THC i CBD. Pojavio se novi igrač u svetu medicinske marihuane: govorimo o kanabimovonu ili CBM. CBM može biti pronađen u starinskoj sorti industrijske konoplje koja je dobila naziv Carmagnola po malom selu u regionu Pijemont, Italija. Ipak, kanabimovon je došao u žižu interesovanja tek nedavno, kada je u martu ove godine grupa italijanskih univerziteta i istraživačkih centara objavila studiju na ovu temu u časopisu Molecules.¹ 

A šta je zapravo kanabimovon? U ovom članku ćemo detaljno objasniti upotrebu i karakteristike ovog novo pronađenog člana porodice kanabinoida – CBM-a. Još uvek se ne zna mnogo o nepsihotropnom CBM-u, ali hajde da zajedno otkrijemo šta je novo kod najnovijeg člana porodice kanabinoida i zašto istraživači i ljubitelji kanabisa vide ogroman potencijal u ovom jedinjenju.

1. CBM i insulin

Jedan od najzanimljivijih aspekata kanabimovona je otkriće njegovih mogućih koristi za lečenje dijabetesa, metaboličkih i poremećaja ishrane.

“CBM je podstakao ekspresiju PPARγ gena ciljeva koji regulišu diferencijaciju adipocita i sprečio inzulin-signalizacijske poremećaje izazvane palmitatom. Zajedno, ovi rezultati predlažu CBM kao novo bioaktivno jedinjenje potencijalno korisno za lečenje poremećaja povezanih sa insulinskom rezistencijom.”¹

“Ukupno, ova otkrića podržavaju CBM kao novo bioaktivno jedinjenje potencijalno korisno za tretiranje poremećaja insulinske rezistencije”, naveli su istraživači.

Jednostavnije rečeno, CBM može biti efikasan sastojak za postizanje zdravih nivoa insulina i poboljšanje metabolizma kod dijabetičara. Tehnički, CBM se dobro vezuje za razne receptore u ljudskom telu, posebno za takozvane receptore aktivacije proliferacije peroksizoma, PPARα i PPARγ. Poznato je da ovi receptori učestvuju u regulaciji nivoa hormona i stvaranju ćelija unutrašnjih organa. PPARα i PPARγ takođe imaju ključnu ulogu u metabolizmu lipida, metaboličkoj regulaciji i energetskom balansu. 

Na primer, PPARα i PPARγ receptori kontrolišu gene koji upravljaju proizvodnjom ćelija za naše glavne organe, kao što su:

• srce;
• neki mišići;
• jetra;
• bubrezi;
• pankreas;
• debeo crevo;
• i slezina. 

Pokazalo se da CBM deluje kao agonist PPARγ receptora, za razliku od drugih članova porodice kanabinoida, THC-a i CBD-a, koji su antagonisti ovih receptora. 

PPAR receptori u fokusu medicine

U modernoj medicini, farmaceutski lekovi se često koriste za lečenje bolesti ili poremećaja. Ali šta kada je uzrok poremećaja oštećen, mutiran ili defektan gen? U tom slučaju nije preporučljivo tretirati samo simptome, već ciljati sam uzrok bolesti. Budući da PPAR receptori direktno kontrolišu gene zadužene za stvaranje i nadzor raznih vitalnih ćelija, istraživači su zaključili da iskorišćavanjem ovih receptora mogu ciljati uzrok poremećaja ishrane, hormonskih i metaboličkih poremećaja, ali i različitih vrsta karcinoma.²

{post: 810}

Već postoje neki lekovi koji ciljaju PPAR receptore, odobreni od strane FDA i dostupni na tržištu SAD. Međutim, ovi lekovi izazivaju neželjene efekte poput dobijanja na težini i problema sa srcem. Dok i konzumacija proizvoda na bazi kanabinoida može dovesti do blagih porasta telesne mase zbog poznatog munchiesa, naučnici bi mogli osmisliti nove formulacije sa kombinacijom kanabinoida koje daju minimalne nuspojave i maksimalne terapijske efekte. Sve je stvar strpljenja i vremena. 

Da bismo bolje razumeli terapijski potencijal CBM-a, korisno je da se detaljnije pozabavimo prirodom PPAR receptora. Ova skraćenica označava peroksizom proliferator-aktivirajući receptor. To je grupa receptora prisutnih u našim ćelijama i igraju važnu ulogu u našem metabolizmu. Postoje tri tipa PPAR receptora: alfa, delta i gama. PPAR alfa se najviše nalazi u jetri i pomaže u metabolizmu masnih kiselina potrebnih za energiju. Dalje, tu je ključni PPAR delta – ova proteinska komponenta se nalazi u mišićima i pomaže pokretnim organima da koriste masne kiseline. Na kraju, PPAR gama se nalazi u masnim ćelijama i pomaže telu da skladišti višak masti. Od ova tri tipa, pokazano je da CBM u ćelijskim studijama vezuje PPAR gama. To znači da kanabinoidi mogu igrati važnu ulogu kod upalnih i metaboličkih poremećaja.

2. CBM na putu ka tržištu

Kao što smo ranije pomenuli, CBM se uglavnom dobija iz sorte marihuane Carmagnole, iako je verovatno da će se sa daljim istraživanjima ovaj kanabinoid pronaći i u drugim sortama. Ipak, uzgajanje ove sorte još uvek nije isplativa delatnost, s obzirom da biljka proizvodi samo male količine ovog kanabinoida.

Možda će u bliskoj budućnosti uzgajivači primenjivati procese unakrsnog oprašivanja ili linijske selekcije sa Carmagnola sortom i kreirati nove sorte sa većim količinama kanabimovona. Ili će možda biotehnolozi uspeti da genetski modifikuju bakterije, kvasac ili sam kanabis za proizvodnju velikih industrijskih količina CBM-a.

3. Medicinske primene CBM-a u budućnosti

Pošto je do sada veoma malo istraživanja urađeno na ovu temu, teško je precizno reći gde će upotreba CBM-a kao medicinskog proizvoda završiti. Neki istraživači u SAD su uspeli da ga nabave i sprovedu određena istraživanja, ali ih i dalje ometaju regulatorne prepreke zbog kojih je gotovo nemoguće sprovoditi recenzirana ispitivanja sa visokokvalitetnim CBM sortama. Iako je kanabis legalizovan u 37 od 50 saveznih država SAD, i dalje je klasifikovan kao droga prve kategorije. To ga stavlja u isti rang sa kokainom, LSD-jem, heroinom, MDMA i pejotom, između ostalih. Ovo znači da savezne vlasti Sjedinjenih Američkih Država smatraju da kanabis zvanično „nema prihvaćenu medicinsku upotrebu i visok potencijal za zloupotrebu“.

Sama činjenica da CBM aktivira receptore zadužene za regulaciju insulina i metabolizma trebala bi biti dovoljan razlog za dublja istraživanja, s obzirom da je dijabetes jedna od najprisutnijih bolesti i da se skoro 10% svetske populacije borilo sa ovom bolešću 2022. godine. Takođe pokazuje veliki potencijal u smanjenju nuspojava radioterapije i hemioterapije, može pomoći osobama sa zavisnostima tokom odvikavanja i olakšati tegobe kao što su bol i upala. 

Full-spectrum medicinski ekstrakti

Otkrića kao što je CBM kanabinoid iz 2020. godine samo dodatno potvrđuju da medicinski pacijenti (ali i rekreativci) uvek treba da biraju full-spectrum ekstrakte ukoliko je to njihov način konzumacije. U trenutku kada pišemo ovaj tekst, broj izolovanih kanabinoida je tačno 113. Ali nema sumnje da ostaje još mnogo da se istraži i otkrije, pa je naše mišljenje da bi svi trebalo da ciljaju na full-spectrum ekstrakte. 

Ovi ekstrakti se ponekad nazivaju i ekstraktima cele biljke, a zahvaljujući procesu ekstrakcije krajnji proizvod sadrži čitav spektar kanabinoida koji su bili prisutni u biljci. Zašto je to važno? Jer kada se manji kanabinoidi poput CBM-a konzumiraju zajedno sa glavnim kanabinoidima – THC-om i CBD-om – efekti se pojačavaju. To ne znači da ćete doživeti samo jači „high“, već i izraženije olakšanje bolova i upala, kao i smanjenje anksioznosti.

4. Zaključak

Istraživanja medicinskog kanabisa iznedrila su mnoga iznenađujuća i efikasna rešenja za pacijente, te ne bi trebalo postojati prepreke za nastavak istraživanja ove pouzdane supstance kao što je kanabinoid. Neverovatna otkrića o novom kanabinoidu kanabimovonu pokazala su koliko je važno za istraživače da se posvete kanabis sektoru. Konačno, studija objavljena u časopisu Molecules je pokazala da teška zdravstvena stanja poput dijabetesa mogu biti tretirana formulacijama novih lekova na bazi kanabinoida kao što su CBM, THC, CBD, THCV ili drugih budućih kanabinoida.

SPOLJNI IZVORI

1. "Identification and Characterization of Cannabimovone, a Cannabinoid from Cannabis sativa, as a Novel PPARγ Agonist via a Combined Computational and Functional Study." mart 2020. - https://www.mdpi.com/1420-3049/25/5/1119/htm 
2. "PPAR and immune system—what do we know?" jul 2020. - https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2543934/